Бејб

"Бејб, додај ми со", рекох јој. Звао сам је бејб...као клинац сам играо игрице, оне које чине да се осећаш важним. Звао сам је бејб, замишљајући да сам ја Дон, а она моја лутка. Капираш шта хоћу да кажем, оно...волео сам те форе...мафија тридесетих, част људи са ивице...такве ствари. Зато сам и купио пиштољ. Да се осећам као фаца.  Макар то...пошто никад нисам био храбар човек и тако то. Само обичан мали човечуљак кога издржава жена. Прелепа жена коју волим. Једно вече, сасвим обично вече, док је напољу беснела олуја љубила ме је као никад пре. Обожавао сам је. Заспали смо, испреплитани, срећни. Или макар сам ја био срећан. Она и није, колико сам успео да закључим касније. Ту ноћ је устала и у својој краткој розе спаваћици тихо одшетала у кухињу. Отворила је трећу фиоку и узела га. Шанжер је био пун блиставих метака. Чистио сам га свакодневно. Мислио сам да ме одржава у животу, знаш. Оно као, чини оно што игрице више не могу. Чини да се осећам добро...а не као папучар кога издржава жена. Помало неуротична жена, колико сам успео касније да закључим. И тако ти ја, сањајући свој живот, креснух секретарицу. И њу сам звао бејб...подло, зар не? Али била је тако мила, и слатка и црна...никад нисам био расиста, знаш. Нисам је волео, ал' била ми је драга...и јебига. А онда сам се пробудио. Имао сам рупе по себи. Велике црне рупе. А постељина је била црвена. Јеботе, избушила ме је као сир. "Кретену мрзим те, мрзим!", викала је. "Крешеш друге жене, проклет био! Убићу те!", урлала је док је покушавала да ме докрајчи празним пиштољем. Боже, како је била лепа. "Сломио си ми срце, идиоте...волела сам те", тихо је рекла. А крв је и даље липтала из мене. "Да је твоје срце крварило као што ја сада крварим, одавно би била мртва бејб", рекох јој. Рекох јој, "Волим те бејб. И јесте, била је ту та млада црнкиња коју сам кресао." Напунила је пиштољ. Опалила још једном. Болело је. "Њен у сну, твој на јави...лепа си бејб...чувај се бејб", рекох јој. А онда потрчах секретарици у загрљај...ипак, она ме је чекала дуго, дуго. Мислим, добро је, како је могло бити. Могла је од мене направити филете, исећи ми муда, нешто. Али није. Волела ме је. Пустила да умрем као гангстер, као Дон...ништа лично. Пустила је да проживим дечачке снове. Лепо од ње. А сад, пар година мира...док ми се и она не придружи. Онда ће овде бити прави пакао. Њих две...моја бејб и моја бејб...волим те бејб.

Слични текстови:

• Нисмо криви миНије више овде реч о нама, све ово се, маче, одиграва на једном вишем нивоу, судбину нам кроје као тапете, разумеш? Сећаш се, када си онда желела да те пољубим, у оном парку, и све се пућила онако, а ја сам гледао у звезде.. … Прочитај
• Пијане речи ваљдаНе знам да ли је због пића или чега, али ноћас размишљам о теби. Лепо лице, добро кефало... Ма све. И није као да ти ово читаш или да ће те погодити овај ред или слово, али ја морам да се сконтам. Вероватно сам ја први човек … Прочитај
• ЈебигаЖивео сам у великом граду и био још једна од оних ванвременских будала, знаш оне битанге - све пролази, барабе се жене, вино се прави и испија, а курве постају светице, само они остају, увек исте будале као и првог дана. Имао… Прочитај
• Чему то?Слушај драга. Правиш ми проблем. Али океј, капирам, то је оно што ви жене радите. Правите проблеме.  Лежим на кревету и гледам у ламперију, не кажеш ни ћао, одавно смо превазишли то, in medias res, почиње прича и на… Прочитај
• Још једна лоша локал причаЗнали смо је врло добро, из краја... Мала, плава, стално на ролерима, долазила је да гледа како играмо фудбал на прашњавом пољанчету. Имала је груди вредне неба и сасвим сигурно, пар година робије, јер смо скоро сви имали пре… Прочитај