Да ли сам победио смрт?

"Ћао, Ди."

"Ћао и теби."

"Како је?"

"Ево добро је."

"Кул."

Отворио сам пиво. Било је млако. Сручио га у бездан. 

"Хеј Ди, је л' пијеш ти?" 

"Пијем, коцкам, убијам...ипак сам ја Ди, заборављаш?"

"Кул. На тренутак сам заборавио."

Она разнобојна психо светлост се пробијала кроз чудну шару на прозору. Било је кул. 

"Могао си да будеш у рају сада, знаш?"

"Знам Ди, знам. Ал' лепо ми је овде. Морао сам да се вратим."

Гледам низ степенице. Дугачке су. Оно светло ми заиста прија. Отворио сам пиво. Било је вруће. Испало ми је у бездан. Жедан сам.

"Лепо ти је овде?", рече испијајући моје пиво.

"Да", рекох  опуштено, не чудећи се  како се моје пиво вратило из бездана. Ипак је он Ди, помислих.

"Крећемо."

"Кул. Идемо Ди."

Полако смо кренули низ степенице. Доле је био мрак. Један мали паук је јурнуо ка светлости. Ди га је згазио. Кул.