Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

14. јануар 2011.

Сам

Ово вече је прелепо, помислих. Сва та насмејана лица, безбрижност настала услед конзумирања великих количина алкохола. Сви ти моји људи сада су овде. Овде због мене. Док их гледам како седе свуда унаоколо имам неки осећај моћи. Мислим да бих због њих у понор скочио са оптимизмом. Осећај да бих могао градове да рушим ако затреба. Осећам се непобедиво поред њих. Поред људи који ме трпе, људи које волим. Сви спавају већ.  Бледа спокојна лица. Само сам још ја будан. Укључио сам тв. Реалити шоу. Рекох супер, са дубоком нотом подсмеха. Убрзо сам заспао. Звук чаше која пуца. Будан сам. Неко од њих је кренуо да сипа пиће, са пићем у крви. Драгоцени кристал разбијен у парампарчад. Чукање оних дубоко уснулих. Будни су. "Идемо у шетњу, обећали сте", рекох. Желео сам да ходам, да идем, у њиховом драгоценом друштву да покорим свет. А они, онако поспани и мрзовољни, нису хтели да иду. Истерао сам их напоље. И кренули смо полако. Зора, магла свуда око нас. Ходамо по росној ливади, гледамо шуму у даљини. Лешинар кружи изнад нас. Покушавао сам да га отерам, није ишло. Одјек силине, топло тело паде. Једно од њих. Мојих драгоцених. Још један одјек, па још један. Падају полако. Нико не запомаже. Не виде ме, не чују ме. Стојим сам на чистини.  Сада схватам. "Купидоне, проклет да си! Отео си ми све њих. Свеееее! Зашто онда, и мене не убијеш? Да не видим, да не чујем...да не осећам. Убиј и мене!" Гледам лешинара сузним очима. Он чека мене. Никада није ни желео њих. Немам више никога. Довукох се кући, лешинар је пратио. Укључио сам тв. Реалити шоу. Рекох супер, са искреним одушевљењем. Убрзо сам заспао. Сањао сам оног гада. Купидона. Купидона како из оне далеке шуме својим мецима пуним љубавних спона одваја моје људе од мене. Рекао ми је: "Хтео си и тебе да убијем? Желиш да не будеш сам, зар не? Али ти си рођен да будеш сам." Сутрадан сам их гледао. Срећне, окупане Сунцем, како уживају у њиховим љубавима. А лешинар је ревносно кљуцао моју џигерицу. 

Слични текстови:

  • СачекушаЖивели смо на осмом спрату једне оронуле зграде у удаљеном делу града. Моја Дуда и ја. Били смо млади, луди и заљубљени. Секс је био одличан. Знала је да кува. Секс у кухињи је био одличан. Знала је да ме изненади понекад са … Прочитај
  • Како сам проживео смрт "Ко ће да иде горе, мени по цигаре?" "Ја, ја, ја!" Сви су викали, а ја сам ћутао. Сви су жељни оног света, а ја нисам, као. Ја, који жудим за слободом више од свих њих. Лоши поступци су ме уништили...Остарио сам, за ови… Прочитај
  • Велики јер зна и мали јер не зна Јутрос сам био код лекара - све је у реду. Живећу ја још дуго, дуго...А како ћу живети? Ех, и то ћу сазнати ускоро. Отићи ћу на највишу планину знаног света и сазнати судбину... Спаковао сам нешто хране и кренуо искушенички… Прочитај
  • Косач"Док звезде падају, вулкани кључају, птице цвркућу, Атлас држи земљу, дани пролазе, ја сам Смрт и долазим по тебе." Несрећна песма, Грегориј. Пре два дана ми је стигао допис да је мој ујак Грегориј умро и уз кратко образложењ… Прочитај
  • Птице- Извини, је л' ти то 'оћеш да скочиш?- Да, што?- Пааа, немој. Сигурно има неко коме је стало до тебе...- Нема. Нико не мари за мене...- И шта сад, као скочићеш, па ће проблеми нестати?- Не. Ја ћу нестати, па више проблема не… Прочитај

4 коментара:

  1. Eh. Niko nije sam kad su ljudi oko njega.. na povrsini... a ustvari svi smo mi pomalo usamljeni. Neki i malo vise.. Ne postoji osoba koja moze da zamjeni tu prazninu i osjecaj da ti fali neko...

    Ani :)

    ОдговориИзбриши
  2. Miks mašte i realiteta. Kupidon kao lešinar koji bi da te strefi strelom (metkom) ljubavi, mada, ne mora nužno da znači da bi umro od nje. A onda i neko ko ti ždere jetru do lagane smrti...

    P.S. Slika je fantastična, ceo tekst pun metafora, sjajno! Postaješ izazov :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ani, postoji osoba. Uvek postoji. :)

    Džangl, drago mi je da vidiš sliku. :)
    A metak sam ubacio, pojma nem što. Strela mi je nekako zastarela, pa rek'o ono...i njega u Evropu! :))

    ОдговориИзбриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren