Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

28. јануар 2011.

Мртав - почетак повратка

Неке лепе ствари ми се дешавају ових дана. Можда ме и крене у животу, а можда опет све упропастим по обичају. Углавном, све је супер, само ја сам мртав. Не мртав-мртав, него се само понашам као мртвац. Зомби, тачније. Живот протиче поред мене, а ја седим, тачније лежим. Мој дан изгледа овако: Насилно буђење од стране неког од укућана (углавном се смењују по неком чудном шаблону). Потом устајем (сат времена након буђења). Онда чукнем ногом крџу, а ја одем у купатило. Док ја завршим, и крџа је спреман, и ето ме онлајн. Потом, идем да једем (сат времена након кевине критике вриштећим тоном). Једем и одлазим у школу (касним увек, ал' не сат времена). У школи седим, спавам, слушам, гледам. Тим редоследом. Потом се будим на седмом часу и крећем кући. Велико друштво имам, али преферирам да седнем у неки ћошак и да се изгубим у музици. Некад и заспим. Касније разменим пар речи на станици (док пола сата у просеку чекамо други бус) са Млинком који има исти проблем плус мртвачка безвољност. Онда дођем кући, пар речи са свима, повратим крв у жиле и вукући торбу за собом, некако пређем мучне степенице до собе. У собу уђем, затворим врата и не палећи светло бацим торбу на фотељу, и онда одем до кревета и упалим тв. Потом седим тако добрих пола сата. А од првог минута тог получасовног седења трудим се да смогнем снаге да устанем. Коначно, кад устанем, некако се распојасам и легнем у кревет. Укључим топ, и ето ме мало међу људима путем социјалних мрежа, итд...Људи од којих то не очекујеш вриште на тебе, а они од којих очекујеш да вриште су веома пријатни према теби. И тако сваки дан се улоге смењују. Погледам неки филм (тачније пола преспавам), куцам једном руком људима који ми се јаве, а нико се не јавља. Ал' ако се неко јави, ја му полако куцам. Мрмоте, најебаћеш! Него, није то поента овог поста. Није то, него олакшање сада, да не бих морао да плаћам психолога касније. Уместо да користим ноге за шетање, ја користим мозак. Пре неки дан сам на физичком урадио једва 25 слекова, од 30 тражених. А некада сам радио 3 серије по 50...Туга ме нека ухвати кад видим какав сам. И планирам да се пробудим, чекам пролеће. А можда се пробудим већ у фебруару (искрено се надам) А до тад остајем мртав. Можда и није толико лоше бити мртав. Осим што изгубите виталне функције тела и ума. А и социјалне вештине (уживо) вам веома отупе, док оне куцачке (живео интернет!) цветају. Дакле, мислим да је време да узмем своју торбу и кренем уз степениште. Ваљда ћу брзо стићи, 'ладно је тамо, не би требало дуго да се задржавам. 'Ајд у здравље.

Слични текстови:

  • У СЕДАМ САТИ ИЗЈУТРА НАПАДЕ МЕ МУВА Отварам очи под принудом, пробуђен констатним ударањем и ходањем муве по мени, а сунце ми бије право у очи кроз размакнуте завесе. И све се то чини некако сулудо и указивачки. Јер - шта ако је та мува неко кога ја познајем,… Прочитај
  • О крофничастој супер девојчици Упознао сам пре пар година једну буцмасту девојчицу. Зове се Мивица. У ствари, Милица, али због малих зубића којих као да је имала баш много није умела лепо да каже слово "л". Када сам се је упознао мислио сам да је она сам… Прочитај
  • Звезда Био је то дан када сам коначно постао човек. Изашао сам из њене куће, затворио врата и пљунувши на тротоар одшетао некуд. Она је имала тридесет година, била је црна и још увек сасвим лепа. Волела ме је. Не знам зашто. Не зн… Прочитај
  • О сланим сновима Пробудио сам се једног јутра, напољу је падала киша и дувао је страшан ветар, а ја се осећао добро, баш добро. Газио сам по барама, ходао на рукама мокрим улицама и осећао ветар и влагу у костима. То је био дан када сам схв… Прочитај
  • Добродошао Уснио сам чудан сан. Био је мрак и киша је падала, људи смркнутих лица су промицали са свим тим намакнутим капуљачама и кишобранима... На први поглед је било ужасно, а и на други. Имао сам девојку у сну, била је права мачка… Прочитај

3 коментара:

  1. Losa faza. Proci ce... snap out of it!

    Pozdravljam kucacke vestine ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala koleginice, takođe. Kucačke veštine na nivou. :D

    ОдговориИзбриши
  3. Добро ти иде с куцањем... Надам се да си се опоравио мало и у реалном свету, ја сам у истој мисији.

    ОдговориИзбриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren