У вашем свету

Вашем свету сам стран. Вама ништа не значим, Ви сте велики људи. Велики људи широких душа. У Вашим срцима има места за све који ту потраже уточиште. А можда нема места ни за једног. Ипак, имате Ви велика срца, зар не? У Вашем свету нема места за другачије, обичније. Ви сте уметници, бели голубови које лете звезданим небом. Ја не могу да останем. Уосталом, ко је још видео црног коџавог орла да лети у јату белих голубова? У Вашем свету великих дела, моји ситни покушаји да будем неко се не виде. Моји повици се не чују од Ваших хвалоспева. Сујетан сам, јер покушавам да заштитим своју малу кулу од карата од Ваших снажних ветрова? Лош човек, јер осећам Вашу трулеж? Задах Ваше плодне земље, рђу Вашег белог неба, све осећам. У Вашем свету сметам, али немам где да одем. Ваше високе куле, подигнуте муком багре и шљама, држе вас близу неба, Вашег неупрљаног неба. За Вас су сви багра, шљам који не заслужује један презрив поглед. И мене ту сврставате. И лепо је. Лепо је бити у блату, јер су ту сви они који вас презиру исто колико и ја. Ви сте високо, на Вашем звезданом небу. А заборављате, багра вам је дала то небо. Багра вам је изградила куле које вас држе далеко од блата у коме се ваљамо. Чак ни овде не припадам.  И то блато је Ваше, све је Ваше. Узели сте небо, узели сте земљу. Хоћете и ову малу, кварну душу? Не дам, никада је нећете добити! Док корачате гордо уздигнутих глава, не видите да газите по блату, истом оном кога се толико гнушате. Горди, док бацате багру у блато, блато из ког сте поникли. Ви сте посебни, Ви сте другачији. У Вашем свету. Можда сам мали, можда сам мизеран. И нисам, нисам као Ви. Нисам пун шлајма, не ходам гордо, свестан сам да има неко већи, бољи од мене. А Ви? Ваше очи не познају сузе. Ваше уши не чују музику. Ви се не бојите. Мислите да сте све. Ја се бојим свега. А сад сам ту, у Вашем свету заробљен. Кренуо сам, а немам где отићи. Кварно створење, прља вам чистоћу Вашег блата, зар не? Нећу више, нећу. Обећавам. Ви сте велики људи. Велики људи широких душа. Опростите што нисам као Ви. Опростите што не разумем Ваш свет. На Вашем небу живим. У Вашем блату умирем. Али молим вас, само једно запамтите, ја нисам као ВИ!

Слични текстови:

• СунцеО брате.  Седео је тај чова сам, у музеј-соби, све је било историја и он је био историја. Имао је малу браду и велики нос, осушен и бео, седео је само, свирајући замишљени клавир, само једном руком, лагано, скроз лагано.… Прочитај
• ЛоваСедимо Френки и ја на аутомобилском седишту испред споменика малом бомбашу што је рокао швабе док су други клинци сањали чоколаду и пишали у поточиће, гледали теткама под сукњу. Туче ме срце, сваки откуцај боли као последњи, … Прочитај
• На врхунцуОтворио сам очи, а у глави ми је зврндало нешто, гласно и жуто, ваљда сунце. Врапци су лудовали напољу, а ја сам лежао, глава на поду, ноге на кревету, панталоне на глежњевима. У соби као да је умрло нешто али то нисам био ја… Прочитај
• Аве"Изволите овуда", рече понизно генерал. Ишао сам за њим, лево, лево, десно, кроз лавиринт мермерних стубова, а иза мене су ишла четири момка у оклопима са видљивим ожиљцима, ходајуће слике царства. Прошли смо кроз кухињицу, ш… Прочитај
• Осам минута пуког безумљаИшао сам низ калдрмом поплочану улицу, а свака камена коцка је сијала старим сјајем, истим оним који је имала оног дана када је заробљени немачки војник положио на земљу. Све је сјајно, и куће су старе, са постојаним фасадама… Прочитај