Moja лепа

Писао је дневник. Само пар страна истргнутих из неке старе свеске. Да остане нешто...нешто добро иза њега. Дневник је спаљен...само је ових неколико страна остало.

дан први

Црна лептирица је слетела на мој прозор. Погледао сам је. Било нам је лепо. Мрачна, загушљива соба, пар лименки по поду...она и ја. Фина је. Необична. 

дан други

Поново је дошла на мој прозор. Погледао сам је. Мислио сам о њој. Била је обична. Можда нешто оноземаљско. Можда обична црна лептирица. Нисам имао појма. Стајала је тамо тренутак, а затим  одлепршала у ноћ.

дан трећи

Опет је дошла. Разговарали смо. Шапутала је. Нешто као сан. Била је лепа. Та крила су била нестварна. Отишла је, поново нестала. Сузе су ми се сливале низ лице. Не знам зашто.

дан четврти

Моја лептирица се није појавила. Ево, читава ноћ је прошла. Мислио сам о њој. Била је посебна. Можда сасвим обична. Тако посебна. Суза ми је склизнула низ лице. Само једна. 

дан шести

Још увек је нема. Није дошла. Осећам се усамљено. Цео дан сам био гладан, јер немам воље да устанем са кревета. Сањао сам је. Била је тако лепа. А онда је одлетела у ноћ. И сну је одлазила, напуштала ме. Имали смо нешто. А она је отишла. Мрзим је. 

дан тринаести

Долетела је на мој прозор. Прелепа црна лептирица. Нисам знао како да је зовем, шта да јој кажем. Занемео сам од среће. Угризла ме је. Није болело. Смејала се. Плакао сам.

дан петнаести

Леп...леп...лепт....

дан шеснаести

Леп...лептир и...ј...ј...јее...

дан осамнаести

Уб....уби....ј....ц....

дан осамнаести

Хахахахахахах.