Ушао сам у кафану. Облак дима, брдо непознатих лица, и нека скривена туга у веселој музици. За шанком је било неколико људи, а само један је био занимљив. Сео сам поред једног старца дуге густе беле браде. Држао је лулу, и избацивао димне сигнале попут северноамеричких индијанаца. Занимљив чов'а, помислих. Наручио сам по пиво њему и мени, и отпочео разговор. Није ишло. Каже он: "Видим, ти ил' си много усамљен ил' 'оћеш нешто од мене. Нико ме ништа не пита већ годинама. Ти си први после дужег времена..." Рекох: "Да, имам један предлог за тебе. Када онај одоздо дође по мене, хоћу да узмеш све што остане. Богат сам човек, а немам никога. А рак ме изједа. Нећу још дуго." "А ја сам сирома' и немам никога. И нема разлике, зар не? Ја сам чак срећнији од тебе." "Можда. Ти ово пиво више цениш. Добар си човек, видим...", и таман заустих да кажем још нешто кад ме он прекиде: "Јесам. Уосталом, види се...", и показа своје руке. Није имао шаке. "Шта ти се десило? ", упитах замишљено. "Оне ноћи када су ми осекли шаке...те ноћи сам постао добар човек.", рече уз незадржив смех. Смејао се дуго, дуго. Мени није било смешно. Питао сам ко му је осекао шаке? Зашто је то дозволио? А он је само рекао: "То је моје бреме. Жртва коју сам морао да поднесем." Наставио сам да га испитујем док ми на крају није све испричао: "Био сам пират, знаш. Сомалија, обале Африке, тако то. Украо сам новац од откупа за неког Француза. Десет милиона долара. Осекли су ми руке због крађе и бацили ме у море. Неким чудом сам се спасао, и ево ме сада овде, пијем са тобом." "Чек, чек...ти имаш десет милиона долара?!" "Тако је мали." "И живиш као просјак, смуцајући се по улици? Зашто?" "Да, живим тако. Живим тако јер сам добар човек. Рекох ти већ." "Могао би много бољи човек да будеш и са тим парама, знаш. Дати у добротворне сврхе, остатак уложити у неки сигуран посао..." "Добар човек не купује савест крвавим новцем. А ја сам добар човек.", затим се замисли па рече: "Хеј, шта кажеш да се договоримо нешто? Ти мени купиш још једно пиво, а ја теби дам број рачуна са десет милиона долара." Замислио сам се...и на крају рекох: "У реду. Ортак, дај још два пива овамо." Ујутру сам дао те паре за гладну децу Африке у његово име. Чак су му и подигли споменик, мислим. Сутрадан сам га потражио у оној кафани, није га било. Сваког дана сам га тражио, није га било. Испарио је, нестао у магли. И ја ћу ускоро. Врло ускоро. Дао сам све паре у добротворне сврхе...и даље нисам добар човек. Јебига, нисам.
Отишао сам доле, он је чекао. "И ти си добар човек", рече. Добар и још бољи заједно горе у паклу.
0 коментара:
Постави коментар