Покорен

Бориш се. Окупатор на сопственој земљи. Дивље хорде журно миле твојом земљом, твојим небом. Палиш своје жито, да га не би њихови коњи ждрали, коњи који сеју смрт куд год да прођу. Немаш лице, немаш мира. Хладан ветар те шиба, шибају те тихи гробови. Трчиш по светој земљи, прогоњен прогонећи. Ветрењаче су свуда, а ти нападаш знањем носећи "Дон Кихота" испред себе. Удараш књигом, удараш и удараш и ништа се не дешава. Ништа. Окупатор на сопственом прагу, окупан у хладном зноју. И шта ти онда друго преостаје него да се побуниш. Чупаш гркљане, просипаш утробе, гребеш по тешкој земљи док ти сузе цуре у поноре вечности глуве. Време стаје, безлични јахачи су све ближе и ближе, а ти храбро стојиш. Време креће, они утрчавају у тебе, копља у утроби, ребра у зубима, смрт је лепа, смрт је блиска. Лица немају, господаре тобом, господаре твојом земљом. Чупаш зубе, вадиш очи, сечеш руке. Црна рупа тебе чека. Жито пламти, спаљени снови. Кунеш њих, кунеш себе. Удараш у нелица, плачеш крв. Купаш се у небу, а лица немаш. Исти су сви, окупатори клети. Мрзети, мрзети, мрзети. Чему та радост, тај пакостан смех? Жеље су твоје, твоје је небо. Ја сам доле, у понору дугом рањен тугом. Не тражи, не питај, не шапући. И онда бес, мач који сече црвене нити које те држе окованог на овом свету. Бес, ојачан једом, у катакомбама ропства дивља. И како онда? Како онда да се вратиш? Да будеш фин, добар? Једе те изнутра, увија простор, пакује машту...спрема те за полазак. Твоје небо је заузето, твоје реке су загађене, твој починак је кратак. Кажем убицо, и полако одлазим. Расут у комаде, искам мало правде. Правда долази. Да ли? Да ли? Хорде без лица и даље надиру. Моја земља, моје небо, све је твоје. Душе немаш, у оку се купаш.

Слични текстови:

• О првим, правим и будућим љубавима Вечерас сам се сетио прве девојке коју сам волео. Можда и једине коју сам баш стварно волео, до сад. Болело је као ђаво. Највеће проблеме у досадашњем животу сам имао када сам волео њу. И она је била најопаснија особа коју … Прочитај
• Седим, слажем, ... Тужно је то кад ти од свега остане само једна слагалица. Слажеш, гледаш слику коју формира, двоје срећних људи и фора из филма у средини... "Можда је отишла што је нисам водио у биоскоп?", мислиш, а знаш да ниси у праву. И … Прочитај
• Боје су лептири Погледам је, и све је одједном плаво. Плаво сунце, плава земља, плави људи. Кажем себи - па добро. Она се смеје и пита ме како се осећам. Осећам се изванредно. Кажем - океј сам. Желиш ли да плешемо, пита ме. Па, можда. Каже… Прочитај
• Срећни празници. Није било нимало лепо. Пећ, његове слике, снег... Баш је била сјебана. Гледала је у сијалицу и плакала. Јебеш све. Могла је постати молерка, пекарка, брокерка... Госпођа, богата дама, можда чак и краљица неког удаљеног мест… Прочитај
• Астми, која ће ме сахранити једног дана Драга, знамо се већ двадесет и две године, а ти си и даље опсесивно љубоморна лудача... Ако потрчим, не брини, не мораш одмах режати, нећу побећи од тебе, ти знаш да само тебе волим, носим те у души, и у плућима... И зар н… Прочитај