Бејб

"Бејб, додај ми со", рекох јој. Звао сам је бејб...као клинац сам играо игрице, оне које чине да се осећаш важним. Звао сам је бејб, замишљајући да сам ја Дон, а она моја лутка. Капираш шта хоћу да кажем, оно...волео сам те форе...мафија тридесетих, част људи са ивице...такве ствари. Зато сам и купио пиштољ. Да се осећам као фаца.  Макар то...пошто никад нисам био храбар човек и тако то. Само обичан мали човечуљак кога издржава жена. Прелепа жена коју волим. Једно вече, сасвим обично вече, док је напољу беснела олуја љубила ме је као никад пре. Обожавао сам је. Заспали смо, испреплитани, срећни. Или макар сам ја био срећан. Она и није, колико сам успео да закључим касније. Ту ноћ је устала и у својој краткој розе спаваћици тихо одшетала у кухињу. Отворила је трећу фиоку и узела га. Шанжер је био пун блиставих метака. Чистио сам га свакодневно. Мислио сам да ме одржава у животу, знаш. Оно као, чини оно што игрице више не могу. Чини да се осећам добро...а не као папучар кога издржава жена. Помало неуротична жена, колико сам успео касније да закључим. И тако ти ја, сањајући свој живот, креснух секретарицу. И њу сам звао бејб...подло, зар не? Али била је тако мила, и слатка и црна...никад нисам био расиста, знаш. Нисам је волео, ал' била ми је драга...и јебига. А онда сам се пробудио. Имао сам рупе по себи. Велике црне рупе. А постељина је била црвена. Јеботе, избушила ме је као сир. "Кретену мрзим те, мрзим!", викала је. "Крешеш друге жене, проклет био! Убићу те!", урлала је док је покушавала да ме докрајчи празним пиштољем. Боже, како је била лепа. "Сломио си ми срце, идиоте...волела сам те", тихо је рекла. А крв је и даље липтала из мене. "Да је твоје срце крварило као што ја сада крварим, одавно би била мртва бејб", рекох јој. Рекох јој, "Волим те бејб. И јесте, била је ту та млада црнкиња коју сам кресао." Напунила је пиштољ. Опалила још једном. Болело је. "Њен у сну, твој на јави...лепа си бејб...чувај се бејб", рекох јој. А онда потрчах секретарици у загрљај...ипак, она ме је чекала дуго, дуго. Мислим, добро је, како је могло бити. Могла је од мене направити филете, исећи ми муда, нешто. Али није. Волела ме је. Пустила да умрем као гангстер, као Дон...ништа лично. Пустила је да проживим дечачке снове. Лепо од ње. А сад, пар година мира...док ми се и она не придружи. Онда ће овде бити прави пакао. Њих две...моја бејб и моја бејб...волим те бејб.

Слични текстови:

• Пиши за мене... Само сам лежао, јео грожђе и мислио о теби. Ако би дошла само и рекла - напиши најбољи роман на свету, написао бих га. Да ми кажеш да ти напишем песму, читала би песму којом би се јако поносила... Али мацо, то је све што би… Прочитај
• Све оне ствари... Не знам... Не могу ти рећи да те волим, јер то можда није истина. Ти си била прва којој сам у очима видео цео свој свет. Можда је то све била илузија. Напослетку, прошло је толико много година. Да ли је могуће да још увек п… Прочитај
• Варалице Гледаш ме право у очи и причаш о неким небитним стварима. "Кога боле патка?", питам ја. Бесно бацаш папучу на мене. Зато што сам такав. Кер. Стојиш мало и ћутиш. Онда приђеш и привијеш се уз мене. А ја се смејем. Ти се … Прочитај
• Недостаје Да ли ти је икада недостајала нека мачка чак и пре него што је отишла? Мени моја ево недостаје пуних неколико дана... И не знам да ли ће се вратити. Питам се да ли ће доћи, а није још ни отишла. И тако, пијем помало, пат… Прочитај
• Махни јој из свемира Све што сам желео икад да ти кажем сада је успавано. Мртво. Желео сам да ти кажем да си лепа. И да није битно колико си их преврнула. Мислим, битно је ако желиш да се удаш. Али ти се никада нећеш удати за мене, зар не? И же… Прочитај