Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

05. септембар 2013.

Циркус и љубав

Вечерас наступа познати циркус
у нашем граду...
Упитао сам те -
хоћемо ли?
А ти си се само насмешила
и рекла да одувек постављам
сувише сувишних питања...

И док ти лакираш нокте
седећи само у розе гаћицама,
ја заиста поимам значење Раја,
изнова и изнова,
док клизим погледом
свуда по твом малом белом телу.

Онда станеш, мало ме безобразно гледаш,
па се ухватиш за груди и одтрчиш
обући хаљину која изгледа фантастично на теби.
Свака изгледа фантастично на теби.
Иако си поприлично дебела.

И док корачаш као дама
кроз најлепшу улицу у граду,
ја и даље покушавам дознати
да ли лав прогутао ону невину девојку
или је све само спектакл иза кога чучи
стрпљиви чова неугледне спољашњости
и тужног погледа попут оног који допире из
мутног ока бакалара...

И ето, циркус одлази из града,
а мени никада није ни било важно
да ли је ту,
јер ти јеси,
у зеленим гаћицама са пертлама,
потпуно посвећена
стављању виклера на косу
и сипању вина у наше чаше
и то је хиљаду пута више среће
него што би било ком смртнику требало
дозволити да икад ужива...

И зато, драга, живели,
за вино и поглед на твоје рајско тело! 

04. септембар 2013.

У канџама капитализма

Данас сам примио плату толико високу да се од ње не могу напити у кафани три вечери за редом... Плата за месец дана депресије у мрачном магацину, са повременим неонским осветљењем и радиом који или шишти или пушта кинеску музику. Човек би помислио да сам заиста несрећан, што у суштини и јесам. Једем неку чоколаду коју сам добио за још један рођендан о ком се нисам ни трудио да пишем овде, јер је сваке године горе и горе... У ствари, о много ствари се нисам потрудио да пишем овде. Не вреди, почео сам да очекујем... И уместо неке похвале или усмерења од људи који су важни, добијам само критику и оно "ма, ниси ти исти као пре, немаш тог жара"... Је л' треба да вам кажем да се јебете да бисте мислили да имам жара?

Ујела ме нека буба за врат малопре. Све што могу тренутно да учиним у животу је да се надам да ћу можда постати неки спајдермен или цврчкомен или мува, па да као у оном филму јурим све оне који су нешто зајебали у мом животу... Чуј, други људи зајебали нешто у МОМ животу. Ма 'де, то не постоји. То сам ја зајеб'о. 

И тако... "Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу!", рече Принцип и одјаха у историју... И ето, сто година касније, наше сјене ходају по периферији, лутају по магацинима и плаше се господе. 

Све је шашаво...

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren