Врати се

Нисам ништа написао читав дан. Тачније, написао сам брдо ништавних ствари. Без логике, без осећања, скривених нити. Празних, једном речју. И некако сам испуњен немиром. Јебига, извини,  погрешио сам. Врати се. Врати се, молим те. Ти си једина коју волим, коју заиста волим. Да ли се сећаш оних дана када си ми шапутала слатке ствари на уво? Ти си шапутала, а ја их претварао у најлуђе приче. Када смо писали по десетак текстова дневно, и могли смо још десет, али нисмо хтели. Сувише слободног времена, сувише тема. Пиши, бриши. Нисам ни приметио када си отишла. Занесен том лепотом, мислио сам да ми не требаш. Мислио сам да ниси важна. Преварио сам се. Тек сада схватам. Ти си давала смисао свему. Моје шкрабање си претварала у нешто добро, нешто сасвим добро. Волео сам твој умили гласић. Твоје шапутање. Моја девојка са поља зелених. Моја једина. Моја драгоцена. Због тебе ја више нисам ја. Твој одлазак је уништио све. Немам мира, лудим. Тражим те. Тражим те у  огавним књигама, на прелепим сликама, у тихој музици. Тамо где си се иначе крила. Некада. Сада те нема. Ниси ту, нема те. А тако ми требаш. Није лако живети без тебе. Ти си само моја, и то добро знаш. Никада нећеш наћи неког другог, попут мене. Никада. Извини што сам те учинио мојом робињом. Нисам знао за боље. Мислио сам да ћеш побећи. А уствари су те ти окови отерали од мене. Ти никада не би отишла да сам то ја увидео на време. Волим те искрено, најискреније. Без тебе не могу да замислим живот. Једино ти ми недостајеш чак и када одеш на минут. А камоли на  читава три дана. Осећам се као да је део моје душе умро. Надам се да ћеш ми се вратити. Врати се. Врати се. Моја мала Музо, врати се.

Слични текстови:

• Београдски метро 2014 Кад сам био клинац, страшно сам желео неки вид брзог и ефикасног превоза до града. У бусевима се углавном стајало, по сат времена у једном правцу, а када би сео, увек би са стрепњом дочекивао следећу станицу, јер су ту увек… Прочитај
• Дискретни јахач апокалипсе - прелудијум Некада давно, постојала су четири јахача Апокалипсе. Данас, постоји само један, дискретни јахач, последњи. Екипа се распала, свако је отишао на своју страну. Не може се више витлати бојним секирама и змијама или ројевима му… Прочитај
• Сасвим сјајно Ушли смо и сели одмах код врата у наше фотеље. Она је избацила своје цигаре на сто и ја сам избацио своје јефтине крџе на сто. Конобар који је седео за столом код шанка махну нам руком и дигну руку са два прста што је значи… Прочитај
• Сав наш бол Стајали смо на пустој улици под уличном светиљком. Он и ја и она. Пришао сам му, одгурнуо ме је. Кренуо сам да га ударим у браду, али се измакао. Ударац у око. Бол пробија лобању. Неко ми је једном рекао да је то зато што… Прочитај
• Љубав у доба љекова Аква Бравзаносламишканош и Милко Дигу су живели у ванбрачној заједници на седмом спрату једне мирне зграде у предграђу. Био је то велики град, па су чак и зграде у предграђу биле велике. Она је умела да кува, он је умео да … Прочитај