Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

02. јануар 2011.

Кретен


- Ћао, ја сам онај са кецом из мате. 
- Ћао. Ти си онај некултурни, знам.
- Који бре некултурни? 
- Онај што ме у свом првом коментару на мом (цензурисано) зове (цензурисано!). Звучи као (ЦЕНЗУРИСАНО!). 
- Извини..блабла...
....
Након чет'ри и по сата бесомучног вређања и сасипања њених истина у моје лажљиво лице и мојих лажи у њено чисто и невино лице...блабла...јест' мало сутра. И она је кретен исто к'о и ја. Исто лаже, исто псује, исто се понаша. Кретен. Него, да наставим ја:
- 'Оћеш ли ми се јавити некада?
- Па знаш, повредио си ме. Не верујем да ћу ти се више икада јавити. Вероватно ћеш и да летиш из пријатеља ускоро.
- Е морам да идем, сморила си ме. Ћ! 
Одлазим срећан, јер сам разговарао са кретеном. Такви се ретко данас срећу. Сутрадан ми се јавила, иако је рекла да неће...види и она сама да сам ја занимљив и добар лик.
- Ћао. Написала сам пост. 
- Koga briga?
- Што пишеш латиницом? Пиши ћирилицом. Одмах.
- Ти си дете кретен. Дај ми пољубац. 
- Ју виш. Махање.
Отишла је. Кретен. Састављам јој поруку: "НОВА ЈЕ ГОДИНА СКОТЕ ЈЕДАН МОЖЕШ МАКАР ЈЕДНУ МАЛЕЦКУ ЖЕЉУ ДА МИ ИСПУНУШ! ЈЕДАН ЉУБАЦ, ВИРТУЕЛНИ!!!"
Убрзо се вратила. Морала је да се врати. Кретен.
- Махање. Ти тражиш немогуће. 
- Онда не разговарамо до даљњег.
- :(   Како си само окрутан!
А и нисмо до сад разговарали, свађали смо се. Хоћемо ли и даље да се свађамо?
- Не, пошто нећемо имати никакав контакт. Ћ!
- Тражиш немогуће. Ти хоћеш да ја схватим тебе. Да си усамљен. И тражиш виртуелни пољубац. Боље ишта него ништа, кад већ немаш прави. Е па сад ћеш морати да ме трпиш. Да слушаш и ћутиш. 
Ја сам најпаметнија.
Ти си лажов. 
Ја сам боља од тебе.
Пила сам сад црно пиво упоредо са црном кафом.
Ти ово сада читаш са осмехом. И очекујеш да те хвалим.
...
Петнаест минута касније сам скренуо поглед са "Плаћеника" на РТС1 и погледао у лаптоп. Писало је:
- Ја сада морам да идем да се спремам. Добре сам воље, па ево ти: :*
- Видиш, није тешко бити фин. И нисам усамљен. А ти си дете кретен.
- Блабла...трућ...
Причали смо још пола сата. Сад јој се изгледа није журило. Црвена је и живи далеко. Можда...Ма јок. Сутрадан се поново јавила.
- Сад ће да падне брисање из пријатеља. Махање.
И избрисала ме је. И било ми драго. Макар уме да одржи реч. Драго ми је што сам се свађао са њом. Скренула ми је мисли са неких битнијих ствари, неиздрживих ствари. Живот је занимљив са таквим женама. Кретенима. Свака сличност са стварним особама или догађајима је сасвим случајна и ненамерна. 

9 коментара:

  1. Ti si se zaljubio i to je lepo ;) Ali nije u redu da iznosiš javno intimu i druge osobe. To se ne radi u blogosferi :)

    ОдговориИзбриши
  2. Jaoo..ma nisam se zaljubio, daleko bilo. A ovaj razgovor je izmišljen. ;)
    Pogledaj poslednju rečenicu. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Steta sto je "Свака сличност са стварним особама или догађајима је сасвим случајна и ненамерна"... ali to ovaj razgovor ne cini manje stvarnim :)sto je kul :D

    ОдговориИзбриши
  4. Ал си ти креативан у измишљању ових разговора! Чисто ме интересује откуд ти толика инспирација ?

    ОдговориИзбриши
  5. @D. drago mi je da je realističan. Veoma. Skoro pa kao da sam ga doživeo. ;)

    Olujko, šta ću kad imam svoju muzu. :)

    ОдговориИзбриши
  6. hahahahahah vid ga myth. Širiš delatnost i van Vuke :)))

    ОдговориИзбриши
  7. Alo Vukajlijaši mršte na Vuku!!!! Tamo troši kreativnost.

    ОдговориИзбриши
  8. Vid ga ovaj mali. Pa širim ja moju delatnost na sve strane. Ima me i na Vuki, nisam otišao još uvek. :)

    ОдговориИзбриши
  9. znam da nisi, rasipaš talenat... Malopre te videh na forumu na Vukajliji

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren