Како сам победио смрт

- Добро јутро шефе, стигао сам.

- Добар дан Кујуне, добар дан. Слао сам по тебе пар пута, ал' ти ниси хтео да идеш. Одбијаш да ме послушаш, хм? 

- Не зови ме Стамбол, ја се не зовем тако. Ја сам Јанко. И нећу да те послушам, нећу да идем! Ко си ти да ме зовеш, да шаљеш по мене? Ја одлучујем о свом животу, а не ти!

- Ја сам Свети Петар, чувар капија Раја. А ти мораш да идеш, време ти је истекло. Нисам сигуран ни да ли си заслужио Царство Небеско. Размислићу. 

- Бори се са мном! Ја нећу да идем! Сви ме доле чекају. Плачу. Ја остајем, бар још пар година. Млад сам да би ме ти одвео. Чак ни Он кад би дошао по мене, не бих отишао. Желим да живим!
- Ја сам послао по тебе, време је истекло. И нећу се борити са тобом. Мораш да пођеш.
- Ти си мени к'о Давиду Голијат, али победићу те. Морам да се вратим, морам! Бирај: мачеви или пиштољи?
- У реду онда. Пошто си тако огорчен, борићу се са тобом. Пиштољи.
- Ако победим, пустићеш ме да одем. Ако изгубим, поћи ћу са тобом, па ти одлучи шта ћеш са мном.
- У реду. Ево, да буде реалистичније идемо на Дивљи запад.
- Супер. Дај и неку музику. Дај Шејна. Па да почнемо.
- Ево. Кад сат откуца подне, потегни. И пригрли вољу Божију.
Подне. Несносна врућина. Стежем мој револвер. Сат откуцава. Потежем. Сат и даље откуцава. Време стоји. Коначно пада. Побеђен је. Устаје сав крвав и враћа нас пред капију Раја.
- Како? Како си успео?! Ја сам Божији изасланик, ти мораш! Ти мораш да пођеш!
- Не. Ја не идем горе. Одох сада, чекају ме.
Будим се, у соби пуној неких апарата који несносно пиште. Око мене брдо људи. Распознајем лица. Сви моји људи, драги људи. Не плачу више. Чујем Млинка како се дере:
- Устај ленчуго, доста си спав'о.
- Колико сам спавао? Шта ми се десило?
Онда неки умилан гласић проговори:
- Две недеље. Био си у коми. Звекн'о те воз. Кад си кретен, па се тркаш са њим. Будало једна.
После пар дана, корачајући улицом са торбом пуном болничких поклона, утонух у размишљање. Још само пар година на земљи. Морам их учинити вредним. Онда се појавио он.
- Хеј смртниче, ја сам испунио свој део, помогао сам ти да се вратиш. Сад је ред на тебе. Потпиши.
Затим извади папир у пламену, отвори ми вену и умочи перо. Потписао сам.

Слични текстови:

• Квази- Ено га! Ено га! Држи га! Њих пет, а ја сам.  Седео сам на клупици са неким квази другаром, пили смо пиво и мотали дуван, јер нисмо имали пара за праве цигаре. Фурали смо јефтину кул варијанту на коју су падале клинкице… Прочитај
• Један срећан крајБило је лето и било је лепо тих дана у Италији, возио сам камион, Мерцедес-Бенз и имао сам пешкир око врата и мањак килограма. Седео сам за тим воланом и размишљао о плетеној лежаљци између две палме и једној плавој бејб коже… Прочитај
• О џентлменимаПарк је био пуст, а било је подне. Нешто се чудно дешавало тада, јер осим мене и једне случајне пролазнице, која је, успут, била хот, није било никога. Добро, осим старца који је свирао на чашама, али њега одавно већ убрајам … Прочитај
• Ђаво је носио браду"Хоћеш цигару?", упитао је. Рекох: "Наравно", тако нешто се не одбија. Седели смо у тој огромној соби, мислим баш огромној, требало је око десетак минута да се пређе са једног краја на други.  Заваљени у огромне фотеље н… Прочитај
• Упуцала ме је, али носим панцир"Сањао сам те ноћас. И нећеш ми веровати, све је било наопако, ти си била луда, а ја сам се љутио, свет је био шарен и бео, и неке птице су летеле на југ...Можда и није све било наопако. Чини ми се као да све то већ негде вид… Прочитај