Бејб

"Бејб, додај ми со", рекох јој. Звао сам је бејб...као клинац сам играо игрице, оне које чине да се осећаш важним. Звао сам је бејб, замишљајући да сам ја Дон, а она моја лутка. Капираш шта хоћу да кажем, оно...волео сам те форе...мафија тридесетих, част људи са ивице...такве ствари. Зато сам и купио пиштољ. Да се осећам као фаца.  Макар то...пошто никад нисам био храбар човек и тако то. Само обичан мали човечуљак кога издржава жена. Прелепа жена коју волим. Једно вече, сасвим обично вече, док је напољу беснела олуја љубила ме је као никад пре. Обожавао сам је. Заспали смо, испреплитани, срећни. Или макар сам ја био срећан. Она и није, колико сам успео да закључим касније. Ту ноћ је устала и у својој краткој розе спаваћици тихо одшетала у кухињу. Отворила је трећу фиоку и узела га. Шанжер је био пун блиставих метака. Чистио сам га свакодневно. Мислио сам да ме одржава у животу, знаш. Оно као, чини оно што игрице више не могу. Чини да се осећам добро...а не као папучар кога издржава жена. Помало неуротична жена, колико сам успео касније да закључим. И тако ти ја, сањајући свој живот, креснух секретарицу. И њу сам звао бејб...подло, зар не? Али била је тако мила, и слатка и црна...никад нисам био расиста, знаш. Нисам је волео, ал' била ми је драга...и јебига. А онда сам се пробудио. Имао сам рупе по себи. Велике црне рупе. А постељина је била црвена. Јеботе, избушила ме је као сир. "Кретену мрзим те, мрзим!", викала је. "Крешеш друге жене, проклет био! Убићу те!", урлала је док је покушавала да ме докрајчи празним пиштољем. Боже, како је била лепа. "Сломио си ми срце, идиоте...волела сам те", тихо је рекла. А крв је и даље липтала из мене. "Да је твоје срце крварило као што ја сада крварим, одавно би била мртва бејб", рекох јој. Рекох јој, "Волим те бејб. И јесте, била је ту та млада црнкиња коју сам кресао." Напунила је пиштољ. Опалила још једном. Болело је. "Њен у сну, твој на јави...лепа си бејб...чувај се бејб", рекох јој. А онда потрчах секретарици у загрљај...ипак, она ме је чекала дуго, дуго. Мислим, добро је, како је могло бити. Могла је од мене направити филете, исећи ми муда, нешто. Али није. Волела ме је. Пустила да умрем као гангстер, као Дон...ништа лично. Пустила је да проживим дечачке снове. Лепо од ње. А сад, пар година мира...док ми се и она не придружи. Онда ће овде бити прави пакао. Њих две...моја бејб и моја бејб...волим те бејб.

Слични текстови:

• Како сам причао са бејб II- Хало? - Да? - Хеј Бејб, овде Супермен. - О боже! Поново ти. - Осећаш се добро? - Еј, слушај ме. Не можеш више тако да ме зовеш кад ти воља. Ја сам...Па удата сам, побогу. - Мислиш? - Ценим. - Супер. - Јесте. 'Си хтео још не… Прочитај
• Све о њојОна је успавана лепота која тражи одраз у чистоћи воде. Она је као сена, увек уз мене. Она је моја звезда водиља по мутноме небу. Она је срећа. Она је најлепша пахуља овог лудог снега. Она је срна са тужним окицама. Она је ве… Прочитај
• Како сам причао са бејб III - 'Ало? - Хало, реци... - Ш'а радиш? - Е, немам ја времена за те твоје глупости... - Нису то глупости, само сам хтео да мало попричамо...Недостајеш ми, знаш? - Је л'? Браво Мито, браво...Шта да ти кажем... - Је л' мис… Прочитај
• Као у сну'Оћу да те волим...'Оћу. Јебем му матер, баш 'оћу. Дођи код мене...дођи...Дођиииииии... И нисам баш савршен човек, знам. Али... Волим те, свиђаш ми се, лепа си и терај све у пичку материну, ако те лажем...И можда имам сјебан … Прочитај
• Да ли сте решили своје задатке?Људи, заљубљен сам у једну девојку већ годинама. И константно је јурим, али ми увек за длаку измиче. Срео сам се пре неки дан, сасвим случајно, на улици. Одлучио сам поново да окушам срећу. Нисам био ништа лепши ни виши, али … Прочитај