Малиша опрости

Градили смо кулу. Велику кулу на великој планини. Кулу познату као Нову Вавилонску. Много нас је трчало уз планину носећи тешко камење. Јурцали су људи, жене, деца, коњи, бикови, једном речју - сви.  Уз планину, низ планину. Људи су изгледали као мрави, јурцајући и покушавајући да што пре ураде оно због чега су дошли. Видети Бога, творца, и пљунути га због лоше судбине. Такав је човек, незахвалан. И Малишу су натерали да носи камен. Ћутао је. Увек је ћутао. Гледао како халапљиво једу, безобзирно прождиру душе малих људи. Био је тужан. Нико није веровао у постојање претходне куле. Милион и једно научно објашњење за различитост језика и култура је пронађено. Сви су веровали да ће успети ухватити Бога за браду. "Откуд знате да има браду?", често бих заједљиво упитао. Нису одговорали. Кула је расла. Кула је блистала на високој планини. Губила се у облацима. Били смо задивљени. Чак и ја, признајем. Али не и Малиша. Он је и даље ћутао и полако вукао камен уз планину. Много срећних људи, чији је јед прерастао у нешто велико и сјајно, кулу која води до Божијег срца, ногу и браде. Мали људи, мале душе које би само да пљуну Бога, баце камен или једноставно да га уједу за срце. Мисле да ће их то усрећити. Кула је висока, кула расте. Људи кличу, кула сјаји високо на небу. Скоро је готова. Још само дан-два, и готово. Белфагор је свратио да види како напредује све. Његова земља, његово масло. Бодрио их је, делио чоколадице деци, смејао се, пио... Први пут да сам Би-ја видео срећног. Некако ми било драго. Свечано је намештао шиљак на врху. Смешкао се попут политичара. Малиша је пуцнуо прстима. Кула се срушила. Гледао сам како је суза склизнула низ његово лице. Окренуо се и нестао.

Слични текстови:

• Оли - Верујеш ли у виле? - Сувише сам курви познавао да бих веровао у виле. - А да ли верујеш у праву љубав? - Понекад. Када лежимо у мојој соби, загрљени и гледамо у ламперију замишљајући облике. - Не можеш веровати у праву љуб… Прочитај
• Матер псету Сунчано јутро, птичице цвркућу, живот је сјајан и поред тога што желим запалити одређене пословне сараднике. Постоји ли Рај за људе који губе живце и косу због нечовека, козјих избљувака на које је осуђен јер је сиротиња и … Прочитај
• Петао петком петкује петице Џебадаја Олрајт је био један сјајан господин. Био је то петао са мозгом бика, заиста врхунац генетско-механичког инжењеринга, супериоран у сваком погледу у односу на обичног петла и наравно, као и већина генетско-механичко … Прочитај
• О зидовима и шансама шансона Све ово је ништа. У окрету карте можеш видети будућност, али све се своди на шансе... Шансе прорачунаш, погледаш, сагледаш, окренеш-обрнеш и кажеш - упркос свим шансама, идем! И залетиш се као никад у животу, пун елана, у б… Прочитај
• А сада стварно... Лежим у спарној мајској ноћи, а она седи у баштенској столици и гледа ме. Њене очи као да играју неку игру са мном, игру моћи коју не разумем. Могао бих јој дати све, док ми шапуће на руском или француском неке сасвим обичн… Прочитај