Још један дан у Митомановом животу вол.2

Леп дан данас. Кренуо сам да вратим све што дугујем. Књиге библиотеци, свеске једном снобу и мп3 једној несхваћеној студенткињи која има два ока и лепо јој стоје цвикери. Пробудио се сам, ништа боље од тога нема.  Сишао у дневни боравак, изјео најобилнији доручак у животу и онда сео за комп. Ту сам губио време, кога ионако имам на претек. Зар не? Отварао мејл по хиљаду пута у нади да ће се нешто десити. Ипак се ништа није десило. 

Возио сам се двеста километара на час обичним друмом препуном возила. Не питајте како. Ни једног тренутка нисам помислио о смрти или нечему сличном. Било ми је тако добро и тако свеједно да то није нормално. Било је то лепих пола сата. Готивни су мотори, а и рибе се ложе. Мислим да ће киша, тмурно је небо.

Седео сам на дрвеној столици са округлим ножицама и посматрао дугу. Није била обична. Да је обична, не бих ни писао о њој. Била је то најсјајнија и најбоља дуга коју сам у животу видео. Све боје су биле тако јаке, да ме је око често варало говорећи да је дуга стварна и да су те прелепе боје пред мојим носом. Можда...

Ставио сам једну слушалицу у уво и кренуо. Само једну, јер друга не ради. А и боље је тако, да ме не згази нешто. Правац нека кул продавница и најјефтиније слушалице које имају у мом џепу.  Запаковане. Нове и блиставе. Све је такво на почетку. Све, осим човека. Он је ружан кад се роди. 

Правац код персоне са добрим патикама и експресно враћање музичког уређаја. Идем кући сада. Маказе ме нападоше и вратише у живот. Поново имам музику, поново имам себе. На пола пута до куће, музика је умрла. Нисам се снуждио. Само сам уживао у лаганом ветру. А онда сам легао у свој кревет и без икаквих очекивања отворио мејл од непознате особе. И била је то похвала, несвакидашња и неочекивана. Осећам се супер. Ипак постоји дуга. А сада да напишем једну праву причу која ми се мота по глави већ чет'ри-пет сати. Фини сте. Волим вас. Можда...

Слични текстови:

• Свет је мој!Гледам сад  "Лајање на звезде", и контам кол'ко ствари нисам урадио. Нисам тренирао бокс, а требао сам. Нос ми није низашта, па не би било велике штете. А и могао бих да се качим са свима који ме нервирају. За то има још… Прочитај
• Кретен - Ћао, ја сам онај са кецом из мате. - Ћао. Ти си онај некултурни, знам.- Који бре некултурни? - Онај што ме у свом првом коментару на мом (цензурисано) зове (цензурисано!). Звучи као (ЦЕНЗУРИСАНО!). - Из… Прочитај
• Мртво месо слободе Улазим у ринг. Полако, пун самопоуздања. Имам заказан меч живота, и то ни мање ни више него са њим. Слушам неке руске песме. Јаке, шуште у ушима и остају у глави. И он је ту. Мрачан, скривен, чека ме. Једно динг, и ето м… Прочитај
• ДесперадосВртим се међу њима. Падам, посрћем. Пуцам, падају. Осећам барут како ми пали дланове. Осећам сваки милиметар дршке ножа. Гледам одсјај крви. Не осећам бол. Време као да је стало. Мислим о њој, мислим о цвећу. Питам се како са… Прочитај
• Милионер из блатаУшао сам у кафану. Облак дима, брдо непознатих лица, и нека скривена туга у веселој музици. За шанком је било неколико људи, а само један је био занимљив. Сео сам поред једног старца дуге густе беле браде. Држао је лулу, и из… Прочитај