Још један дан у Митомановом животу вол.2

Леп дан данас. Кренуо сам да вратим све што дугујем. Књиге библиотеци, свеске једном снобу и мп3 једној несхваћеној студенткињи која има два ока и лепо јој стоје цвикери. Пробудио се сам, ништа боље од тога нема.  Сишао у дневни боравак, изјео најобилнији доручак у животу и онда сео за комп. Ту сам губио време, кога ионако имам на претек. Зар не? Отварао мејл по хиљаду пута у нади да ће се нешто десити. Ипак се ништа није десило. 

Возио сам се двеста километара на час обичним друмом препуном возила. Не питајте како. Ни једног тренутка нисам помислио о смрти или нечему сличном. Било ми је тако добро и тако свеједно да то није нормално. Било је то лепих пола сата. Готивни су мотори, а и рибе се ложе. Мислим да ће киша, тмурно је небо.

Седео сам на дрвеној столици са округлим ножицама и посматрао дугу. Није била обична. Да је обична, не бих ни писао о њој. Била је то најсјајнија и најбоља дуга коју сам у животу видео. Све боје су биле тако јаке, да ме је око често варало говорећи да је дуга стварна и да су те прелепе боје пред мојим носом. Можда...

Ставио сам једну слушалицу у уво и кренуо. Само једну, јер друга не ради. А и боље је тако, да ме не згази нешто. Правац нека кул продавница и најјефтиније слушалице које имају у мом џепу.  Запаковане. Нове и блиставе. Све је такво на почетку. Све, осим човека. Он је ружан кад се роди. 

Правац код персоне са добрим патикама и експресно враћање музичког уређаја. Идем кући сада. Маказе ме нападоше и вратише у живот. Поново имам музику, поново имам себе. На пола пута до куће, музика је умрла. Нисам се снуждио. Само сам уживао у лаганом ветру. А онда сам легао у свој кревет и без икаквих очекивања отворио мејл од непознате особе. И била је то похвала, несвакидашња и неочекивана. Осећам се супер. Ипак постоји дуга. А сада да напишем једну праву причу која ми се мота по глави већ чет'ри-пет сати. Фини сте. Волим вас. Можда...

Слични текстови:

• О лепом животу Седим данас са старим на тераси и говорим му како ћу, једног дана, када средим своју кућу, купити једну викендицу, тачније кућу у неком лепом забаченом сиротињском крају наше Србије, јер су јефтине и било би ми баш кул. Одг… Прочитај
• Оптимизам, чак и када пада киша Понекад су кишни дани океј. Тад сретнеш добру чупаву мачку. Или ти мачор дође у кревет да ти исприча шта му се невероватно десило. А ти га слабо разумеш. Понекад се осетиш добро, иако нема баш разлога за то. Твој најбољи др… Прочитај
• Слава је сјајна Данас је први од три најбоља дана у свакој мојој години.  Осећам ветар,  али онај добар, лаган и полетан. Сада ћу да устанем из кревета и отићи у цркву.  Биће величанствено. То ми је најлепша с… Прочитај
• О првим, правим и будућим љубавима Вечерас сам се сетио прве девојке коју сам волео. Можда и једине коју сам баш стварно волео, до сад. Болело је као ђаво. Највеће проблеме у досадашњем животу сам имао када сам волео њу. И она је била најопаснија особа коју … Прочитај
• Песма луталице Верујем... У љубав. И правду. И добре добре пријатеље. Понекад, као вечерас, будем пијан иако нисам пијан. Понекад, као да ме само присуство тих добрих људи подиже са тла и баца високо у вис... Космичка правда постоји, и … Прочитај