Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

03. април 2011.

Још један дан у Митомановом животу вол.2

Леп дан данас. Кренуо сам да вратим све што дугујем. Књиге библиотеци, свеске једном снобу и мп3 једној несхваћеној студенткињи која има два ока и лепо јој стоје цвикери. Пробудио се сам, ништа боље од тога нема.  Сишао у дневни боравак, изјео најобилнији доручак у животу и онда сео за комп. Ту сам губио време, кога ионако имам на претек. Зар не? Отварао мејл по хиљаду пута у нади да ће се нешто десити. Ипак се ништа није десило. 

Возио сам се двеста километара на час обичним друмом препуном возила. Не питајте како. Ни једног тренутка нисам помислио о смрти или нечему сличном. Било ми је тако добро и тако свеједно да то није нормално. Било је то лепих пола сата. Готивни су мотори, а и рибе се ложе. Мислим да ће киша, тмурно је небо.

Седео сам на дрвеној столици са округлим ножицама и посматрао дугу. Није била обична. Да је обична, не бих ни писао о њој. Била је то најсјајнија и најбоља дуга коју сам у животу видео. Све боје су биле тако јаке, да ме је око често варало говорећи да је дуга стварна и да су те прелепе боје пред мојим носом. Можда...

Ставио сам једну слушалицу у уво и кренуо. Само једну, јер друга не ради. А и боље је тако, да ме не згази нешто. Правац нека кул продавница и најјефтиније слушалице које имају у мом џепу.  Запаковане. Нове и блиставе. Све је такво на почетку. Све, осим човека. Он је ружан кад се роди. 

Правац код персоне са добрим патикама и експресно враћање музичког уређаја. Идем кући сада. Маказе ме нападоше и вратише у живот. Поново имам музику, поново имам себе. На пола пута до куће, музика је умрла. Нисам се снуждио. Само сам уживао у лаганом ветру. А онда сам легао у свој кревет и без икаквих очекивања отворио мејл од непознате особе. И била је то похвала, несвакидашња и неочекивана. Осећам се супер. Ипак постоји дуга. А сада да напишем једну праву причу која ми се мота по глави већ чет'ри-пет сати. Фини сте. Волим вас. Можда...

4 коментара:

  1. Čoveku je tako malo potrebno da bude srećan, samo da kupiš nove sluške :) Reci mi, keve ti, kako su te napale makaze? :D

    ОдговориИзбриши
  2. Jeste. ;)

    Ma napale me, uz pomoć jedne đevojke, i otvorile mi nikad jače zapakovane sluške. A samim tim me vratile u život. Ne mogu da objasnim, al' tako je bilo. :D

    ОдговориИзбриши
  3. "Леп дан данас. Кренуо сам.." Učinilo mi se da si napisao "Lep dan danas. Kresnuo sam..." Priznaj da je moja varijanta tvog lijepog dana svakako prijemčivija od nastavka tvoje priče :))

    ОдговориИзбриши
  4. Naravno da jeste Milko. :)) Šteta što nije tako bilo. Al' ono, ide leto, pa će, fala Bogu, biti prilike za napisati tako nešto. ;)

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren