Дијамонолог

- Докле више?

- Не знам.

- Зашто то радиш? 

- Не знам.

- Јанко, зашто то радиш себи?

- Не зови ме тако. Ни рођена мајка ме не зове тако...Нисам навикао.

- Добро, друже зашто то радиш себи? 

- Не знам. 

- Зашто плачеш?

- Због њих.

- Њих?

- Да, њих. Њих хиљаду. 

- Каква је ово музика?

- Нова музика. 

- Зашто то слушаш?

- Зато што желим. 

- И зашто си тако обучен? 

- Зато што волим тако. Шта знам.

- Јанко, о чему сада пишеш?

- Не могу да ти кажем. И не зови ме тако.

- Фин си ти дечко, знаш?

- И сувише фин. Вероватно нисам стваран. Само мит...

- Ниси ништа стварнији од осталих. Ако ти ниси стваран, онда нису ни они.

- Ни они нису стварни, само смо их сањали.

- Можда си у праву.

- Трипујеш сине, трипујеш.

- Мислиш?

- Ценим.

- Чек, хоћеш да кажеш да разговарам са собом тј. са тобом? 

- Да. Не бре! Да...Не знам.

- Ако разговарам са собом, а мислим да разговарам са тобом, онда имамо проблем.

- Који?

- Идемо у лудару, и тамо је све бело. Понеси цвикере за сунце.

- Не идем ја нигде. Не занима ме. 

- Океј.

- Хоћеш нешто да ми кажеш? Видим ти у очима.

- Заправо, ти знаш да желим нешто да ти кажем.

- О да. 

- Управо сам обрисао све што сам до малопре са дубоким размишљањем писао. 

- Зашто?

- Зато што би, уопште говорећи о том чину, оскрнавио га и нанео индиректан удар себи, једног дана. 

- Океј, немој да ми кажеш. Ионако знам. 

- Знам да знаш.

- Неко је рекао да прича сам са собом јер ужива у интелигентним разговорима.

- Пих, ти мора да си се усрећио овде са мном.

- Да знаш да си глуп к'о точак.

- Знам. Уствари, незрео би била права реч.

- Како год.

- Идемо у белу собу?

- Идемо.

- Мислиш да је добар дијалог?

- Не знам. Не личи. Нема емоцију која је потребна мојим причама.

- Можда си у праву. Мојим причама сасвим одговара. 

- Ти не пишеш приче. Ти мислиш, питаш, досађујеш...

- А, да. Ти пишеш приче. Приче без дијалога.

- Због таквих као ти преферирам монолог.

- Ово и јесте монолог. 

- Није.

- Јесте.

Слични текстови:

• Срећна песма Ми, ми смо дело луде планете. Знамо све о мачкама,  а ништа о срећи.  Тако стоје ствари. И онога тренутка када будемо најсрећнији спустиће се хор анђела са плавих небеса и само ће рећу - јебите се, време је … Прочитај
• Пиши за мене... Само сам лежао, јео грожђе и мислио о теби. Ако би дошла само и рекла - напиши најбољи роман на свету, написао бих га. Да ми кажеш да ти напишем песму, читала би песму којом би се јако поносила... Али мацо, то је све што би… Прочитај
• Рођендан ми је, јебига... И ево ме опет, дошао сам да преточим све ово што ме притиска у речи. Још један рођендан ме чека сутра, а с њима се нарочито тешко носим... И неће постати ништа лакше у будућности. Прошле године нисам ништа написао за рођенд… Прочитај
• Само се држи чврсто Прва ствар које се сећам након што сам се пробудио из коме је неки цвет у саксији, леп и обојен. Мислио сам на тренутак да је све у реду. Али није било. Цвет је био пластичан, а нуклеарни рат се заиста десио. Погледао сам к… Прочитај
• Ма, биће све у реду Нисам био неки савршен тип... Гадан, мршав, упале груди... Ни она није била ништа посебно. Мислио сам да смо посебни због наших мозгова... Али какве везе мозгови имају са пивом? Она је само пила и пушила Честерфилд плави, а… Прочитај