Још један дан у Митомановом животу вол.2

Леп дан данас. Кренуо сам да вратим све што дугујем. Књиге библиотеци, свеске једном снобу и мп3 једној несхваћеној студенткињи која има два ока и лепо јој стоје цвикери. Пробудио се сам, ништа боље од тога нема.  Сишао у дневни боравак, изјео најобилнији доручак у животу и онда сео за комп. Ту сам губио време, кога ионако имам на претек. Зар не? Отварао мејл по хиљаду пута у нади да ће се нешто десити. Ипак се ништа није десило. 

Возио сам се двеста километара на час обичним друмом препуном возила. Не питајте како. Ни једног тренутка нисам помислио о смрти или нечему сличном. Било ми је тако добро и тако свеједно да то није нормално. Било је то лепих пола сата. Готивни су мотори, а и рибе се ложе. Мислим да ће киша, тмурно је небо.

Седео сам на дрвеној столици са округлим ножицама и посматрао дугу. Није била обична. Да је обична, не бих ни писао о њој. Била је то најсјајнија и најбоља дуга коју сам у животу видео. Све боје су биле тако јаке, да ме је око често варало говорећи да је дуга стварна и да су те прелепе боје пред мојим носом. Можда...

Ставио сам једну слушалицу у уво и кренуо. Само једну, јер друга не ради. А и боље је тако, да ме не згази нешто. Правац нека кул продавница и најјефтиније слушалице које имају у мом џепу.  Запаковане. Нове и блиставе. Све је такво на почетку. Све, осим човека. Он је ружан кад се роди. 

Правац код персоне са добрим патикама и експресно враћање музичког уређаја. Идем кући сада. Маказе ме нападоше и вратише у живот. Поново имам музику, поново имам себе. На пола пута до куће, музика је умрла. Нисам се снуждио. Само сам уживао у лаганом ветру. А онда сам легао у свој кревет и без икаквих очекивања отворио мејл од непознате особе. И била је то похвала, несвакидашња и неочекивана. Осећам се супер. Ипак постоји дуга. А сада да напишем једну праву причу која ми се мота по глави већ чет'ри-пет сати. Фини сте. Волим вас. Можда...

Слични текстови:

• О проблемима не тако обичног човека Никада довољно времена. Или пак превише времена. Превише времена које није довољно. Биће да је то. Лежим и тешим се како ми је фино. А у мени - шоу. Светлеће сабље, галаксије, даброви, људи и мрави, борба за власт. Тек када… Прочитај
• Ствари због којих сам несрећан вол. 1 Слушам једну песму, није љубавна и није везана за неку одређену особу. Али... Неке људе бих баш волео да вратим у свој живот. Знам да је то можда глупо, али размишљам о човеку за кога бих руку дао, а већ годину дана немамо … Прочитај
• Дијамонолог - Докле више? - Не знам. - Зашто то радиш?  - Не знам. - Јанко, зашто то радиш себи? - Не зови ме тако. Ни рођена мајка ме не зове тако...Нисам навикао. - Добро, друже зашто то радиш себи?  - Не знам. … Прочитај
• Полако ветар ме носи Када сам је упитао да ли жели да проведе вечност у овом бару са пожутелим завесама и нашминканим дамама у црвеним хаљинама, рекла је да не зна. Ни ја нисам знао ништа, био сам студент, али нисам знао ништа као ни они који н… Прочитај
• Како ћу посетити Монголију, није ни свесна Јој брате, иде ми се на неки пут. У ствари, не на неки, већ на један одређени. Пут транссибирском железницом, право од Москве преко Монголије до Пекинга. Треба неки кеш, нормално, јебига. Танак сам са опцијама, ал' сам у пр… Прочитај