Промене

Један глатко избријани млади човек је гледао старе фотографије. Седео је на каучу и сећао се. Узео је једну изгужвану слику и загледао се у њу као да покушава да докучи нешто ван његовог домашаја. На слици су он и његови другари. Гледа себе, чупавог, у широкој мајици и фармеркама, прави репер, љуби га мајка. По цео дан са слушалицама на ушима, не осећа свет док трешти генгста реп. Сећао се да му је тада баш лежало да буде у том фазону, јер је био мршав као трска, па је свако одело на њему висило као на офингеру. Баш како треба да би био генгста. Смеје се својој, тада мекој и слабашној брадици. Крагна га одавно не стеже, чак је и воли. Устао је, полако отишао до компјутера и пустио неки добар рок. Седи и пије пиво уз лагане звуке гитаре.

Једна прелепа витка и црна девојка је гледала старе слике. Седела је на поду, присећала се и брисала понеку тек изниклу сузицу. Покушавала је да се сети, да веже гласове и речи за ликове са слика, али јој је то слабо полазило за руком. Гледала је себе, помешану са неколико лица, са истим осмехом који јој данас краси лице. Иста фигура, исте очи сјаје истим жаром као и пре десетак година. Сећала се хаљина које је волела. И данас носи сличан крој, онакав за који су сви тврдили да се тешко налази. На ногама су јој старе старке, са прљавштином на врху која броји преко десет година. Седела је на поду и пила ђус-вотку, баш онако како воли.

Млади човек откопча крагну, затим седе на кауч и рече: "Све је исто, зар не? Лица, речи, људи, пси...Ми смо исти." Онда се црна девојка подиже са пода и одговори му: "Не. Нешто можда јесте исто, али ми нисмо исти. Ми нисмо." "Јесмо", рече глатко избријани човек и пољуби је у косу.