Шта је мени битно?

Мени су битне мале ствари. Те ствари другим људима ништа не значе, а мени су све. Битно ми је...Битно ми је да будем међу људима. Битно ми је да Мићун преде док га гњавим. Битно ми је да свеска стоји под правим углом у односу на ивицу стола. Битно ми је да ме ти позовеш. Битно ми је да ми се неко јави на чету, неко ко ме воли. Битно ми је да попијем чоколадно млеко ујутру и битно ми је да га у потпуности згужвам и победнички закуцам у канту. Битно ми је да будем овде, да кажем оно што не могу међу обичним људима. Битно ми је да ме воле. Битно ми је да волим. Битно ми је да ми свака длака буде на месту. Битно ми је слушам музику сваки дан. Битно ми је да не будем кретен и мрзитељ. Битно ми је да останем старомодан. Битно ми је да понекад седнем на степеништа и посматрам разливено сунце свуда унаоколо. Битно ми је да имам батерије на мп3 за пут до школе и назад. Битно ми је да једем чоколаду често. 

Битно ми је да имам воду и плазму поред кревета. Битно ми је да планирам године унапред. Битно ми је да примећујем мале ствари и од њих да стварам, плетем приче. Битно ми је да увек носим чарапе. Битно ми је да имам подршку. Битно ми је да не оставим тањир празан. Битно ми је да причам са собом док идем улицом. Битно ми је да се наспавам. Битно ми је да ми пертле на дуксу буду исте дужине. Битно ми је да ми се конобари обрадују када поново свратим. Битно ми је да постанем неко. Битно ми је да навучем завесу на прозор увек. Битно ми је да будем самоуверен увек и свуда. Битно ми је да остављам добар утисак. Битно ми је да постојим, да оставим нешто иза себе. И тренутно, битни су ми ови редови које пишем: 

"Прочитао сам да душа може побећи кад умре пут."

"Рећи довиђења значи негирати растанак, то значи рећи: "Данас се играмо растанка, али ћемо се видети сутра". Људи су измислили довиђења, јер знају да су на известан начин бесмртни, иако се сматрају случајнима и кратковечнима."

"Ласкање потомства не вреди много више од ласкања савременика, које не вреди ништа и које се купује са неколико страних новчаница."

"Храброст је питање издржљивости; једни издрже више, други мање, али раније или касније сви попусте."

"Сан једног човека чини део сећања свих људи."

"Јер литература почиње и завршава се митом."

"Ја који сам узалуд био толико људи желим да будем један, да будем ја." Божји глас му је одговорио из једног ковитлаца: "Ни ја нисам ја; сањао сам свет као што си ти сањао своје дело, мој Шекспире, а међу обличјима мога сна си и ти, који си као и ја многи и нико."

"Јер механизам света је сувише сложен за простодушност дивље звери."

"Јер механизам света је сувише сложен за простодушност људи."

О овим редовима размишљам већ неко време. И читајући Борхеса са сваком причом наилазим на нешто ново, неки нови цитат који распамећује и тера ме у лавиринт мисли. Понекад могу сатима стајати, седети, лежати и размишљати. А време би се вратило у мој живот тек када бих угледао сат и упитао се где сам био протекла три сата? И то ми је битно. Све ово, и много више ми је битно. Нисам имао времена за расправу о стварима које су ми битне. Али имам времена да кажем понешто о томе. Битно је, заиста је битно.