Још један дан у Митомановом животу вол.2

Леп дан данас. Кренуо сам да вратим све што дугујем. Књиге библиотеци, свеске једном снобу и мп3 једној несхваћеној студенткињи која има два ока и лепо јој стоје цвикери. Пробудио се сам, ништа боље од тога нема.  Сишао у дневни боравак, изјео најобилнији доручак у животу и онда сео за комп. Ту сам губио време, кога ионако имам на претек. Зар не? Отварао мејл по хиљаду пута у нади да ће се нешто десити. Ипак се ништа није десило. 

Возио сам се двеста километара на час обичним друмом препуном возила. Не питајте како. Ни једног тренутка нисам помислио о смрти или нечему сличном. Било ми је тако добро и тако свеједно да то није нормално. Било је то лепих пола сата. Готивни су мотори, а и рибе се ложе. Мислим да ће киша, тмурно је небо.

Седео сам на дрвеној столици са округлим ножицама и посматрао дугу. Није била обична. Да је обична, не бих ни писао о њој. Била је то најсјајнија и најбоља дуга коју сам у животу видео. Све боје су биле тако јаке, да ме је око често варало говорећи да је дуга стварна и да су те прелепе боје пред мојим носом. Можда...

Ставио сам једну слушалицу у уво и кренуо. Само једну, јер друга не ради. А и боље је тако, да ме не згази нешто. Правац нека кул продавница и најјефтиније слушалице које имају у мом џепу.  Запаковане. Нове и блиставе. Све је такво на почетку. Све, осим човека. Он је ружан кад се роди. 

Правац код персоне са добрим патикама и експресно враћање музичког уређаја. Идем кући сада. Маказе ме нападоше и вратише у живот. Поново имам музику, поново имам себе. На пола пута до куће, музика је умрла. Нисам се снуждио. Само сам уживао у лаганом ветру. А онда сам легао у свој кревет и без икаквих очекивања отворио мејл од непознате особе. И била је то похвала, несвакидашња и неочекивана. Осећам се супер. Ипак постоји дуга. А сада да напишем једну праву причу која ми се мота по глави већ чет'ри-пет сати. Фини сте. Волим вас. Можда...

Слични текстови:

• Зашто су минуте дуге? Нека ноћ зна да буде баш дуга, као ова. И тако дуга и смртно спора је сасвим сигурно краћа од оне што ће доћи после ње. Слушам веш машину како уморно окреће кругове и сат како казаљкама пара време, гледам у мрак и гладан сам… Прочитај
• Импресија Јутарње сунце. Наранџаста ламперија. Неиспаван лежим и чекам октобар два. Данас у тринаест часова. Занимљива ствар.  Тај октобар два. Даје занимљиву перспективу. Или ћеш се удавити или ћеш научити да ходаш по води. … Прочитај
• Еротска нота љубави Мацо, кажем јој, сјајна си и волим те. Она ме гледа, седне на клупу у осунчаном парку и прекрсти ноге. Онда каже - не верујем ти, ништа ти не верујем, ти си скот и женомрзац и не умеш да осетиш моменте већ само… Прочитај
• РеалностОвај свет је чудно чудно место. Мало-мало па се казаљке споје, и неко мисли на мене, није важно шта мисли само док мисли, о мени, то је океј. Неко мисли на мене, дакле постојим. О Боже, неко мисли и на Исуса, тог човека у п… Прочитај
• Јутарња песма Волим ова јутра. Мрачна загушљива соба и поглед на твоје беле груди. Волим глобус. И тебе на мени.  … Прочитај