У вашем свету

Вашем свету сам стран. Вама ништа не значим, Ви сте велики људи. Велики људи широких душа. У Вашим срцима има места за све који ту потраже уточиште. А можда нема места ни за једног. Ипак, имате Ви велика срца, зар не? У Вашем свету нема места за другачије, обичније. Ви сте уметници, бели голубови које лете звезданим небом. Ја не могу да останем. Уосталом, ко је још видео црног коџавог орла да лети у јату белих голубова? У Вашем свету великих дела, моји ситни покушаји да будем неко се не виде. Моји повици се не чују од Ваших хвалоспева. Сујетан сам, јер покушавам да заштитим своју малу кулу од карата од Ваших снажних ветрова? Лош човек, јер осећам Вашу трулеж? Задах Ваше плодне земље, рђу Вашег белог неба, све осећам. У Вашем свету сметам, али немам где да одем. Ваше високе куле, подигнуте муком багре и шљама, држе вас близу неба, Вашег неупрљаног неба. За Вас су сви багра, шљам који не заслужује један презрив поглед. И мене ту сврставате. И лепо је. Лепо је бити у блату, јер су ту сви они који вас презиру исто колико и ја. Ви сте високо, на Вашем звезданом небу. А заборављате, багра вам је дала то небо. Багра вам је изградила куле које вас држе далеко од блата у коме се ваљамо. Чак ни овде не припадам.  И то блато је Ваше, све је Ваше. Узели сте небо, узели сте земљу. Хоћете и ову малу, кварну душу? Не дам, никада је нећете добити! Док корачате гордо уздигнутих глава, не видите да газите по блату, истом оном кога се толико гнушате. Горди, док бацате багру у блато, блато из ког сте поникли. Ви сте посебни, Ви сте другачији. У Вашем свету. Можда сам мали, можда сам мизеран. И нисам, нисам као Ви. Нисам пун шлајма, не ходам гордо, свестан сам да има неко већи, бољи од мене. А Ви? Ваше очи не познају сузе. Ваше уши не чују музику. Ви се не бојите. Мислите да сте све. Ја се бојим свега. А сад сам ту, у Вашем свету заробљен. Кренуо сам, а немам где отићи. Кварно створење, прља вам чистоћу Вашег блата, зар не? Нећу више, нећу. Обећавам. Ви сте велики људи. Велики људи широких душа. Опростите што нисам као Ви. Опростите што не разумем Ваш свет. На Вашем небу живим. У Вашем блату умирем. Али молим вас, само једно запамтите, ја нисам као ВИ!

Слични текстови:

• Живела срећа Кренем у продавницу пре неко јутро и деси се нешто заиста чудно. Иде Лаки преко улице и маше. А ја већ смотао бајс удесно, гледам га преко рамена и покушавам да схватим. Лаки је један ћелавац са цвикерима кога знам из краја… Прочитај
• Музицирај кад не умеш - Кишица пада. И мрак је. Да ли заиста мислиш да је икога брига за нас? - Не знам. Не бих рекла. - Ни ја. Чуј, ја... Мислим, требало би да почнемо да стварамо. - Мислиш да је то тако лако, а? - Знам да није. Заједно смо у ов… Прочитај
• Када изгубиш спознаћеш мир Сањао сам да сам ожењен најлепшом женом на свету и да сам алкохоличар, можда... И све је било тако сјајно, журио сам кући да бих јој говорио - ж'тем, ж'тем... А она, моја чупава францускиња са сјајним ногама се туцала са ко… Прочитај
• Како сам покоравао свет Постојим, па баталим све. Па запалим цигарету, ужасан смрад катрана се осећа, и одлучим да је крајње време да постигнем нешто и заиста не желим да баталим све. Онда баталим све. Кажем јеби се доручку, бријању, писању, пиву,… Прочитај
• Пази где те поглед води До пре пар година имао сам чудан фетиш, јебига. Волео сам да их гледам како се купају. Некад је био довољан двоглед. Некад не. Некад сам ишао далеко, до камера чак. Једном сам висио са седмог спрата. То је била авантура. Ал… Прочитај