Тестера и још понешто

Да ли сте спремни да се жртвујете? Шта бисте учинили да спасете свој живот? Да ли бисте дали руку, око можда? Литар крви? Убили? Да ли познајете границе ваше издржљивости? Да ли цените свој живот довољно? Сматрате се паметнијим, бољим? Немате храбрости да потопите руку у киселину? Умрите онда. Не заслужујете да живите.

Зашто баш "Тестера"? Зато што крв није приоритет у овом филму. Зато што је психолошка страна тих људи, који су сами своје жртве, брилијантно приказана. Да није завршила у клопци серијског убице, вероватно би умрла од прекомерне дозе. Ако поднесе жртву, преживеће. Живи или умри - одлучи!

Убица је инжењер који је прошао много у животу. А сада умире од рака. Прошао је много и свестан је могућности људског тела. Изиграва Бога, неко би рекао. Изиграва, али то је можда највернији приказ неке више силе. Он те ставља у неку позицију, ти не бираш ни где, ни када, ни какав ћеш да се појавиш (родиш). Али заузврат, имаш слободну вољу, прилику да одлучујеш о свом животу. Сам бираш свој пут, спас или пропаст. Баш као у стварном свету, зар не? Његов ум је поремећен, поремећен толико да се граничи са генијалношћу. Јесте, већина хорора је јефтина забава за широке народне масе. Али нису сви. Не сви. Није могуће судити о свима. Судити. Јер ја не судим о свим женама на свету, зато што познајем пар. Имам своје мишљење, које задржавам за себе. И стварно мрзим када неко пљује нешто, без трунке размишљања. Човек је сирово, дивље биће. Биће коме не можеш нешто усадити у главу без батина. Неку идеју, принцип који се коси са његовим схватањима, неће прихватити док не осети бол, потчињеност. Раније је јавност била шокирана зато што су монаси тукли наркомане лопатом. А не схватају да је то најбржи пут до излечења. Ћути и климај главом. Гурни руку у киселину, за будућих тридесет, можда и педесет година живота. Иди у рат, да би могао да живиш у миру. Тај филм тера на размишљање, оно право дубоко. Натера те да помислиш о свом оном времену које ниси паметно искористио. Пожелиш да се потрудиш да што више времена проведеш са људима које волиш, јер ко зна? Можда већ сутра те удари воз. Иако ниси био тамо, у тој позицији, почнеш да вреднујеш свој живот више. Ако имаш имало мозга. А можда си само још један од данашњих садиста, који уживају у туђој крви, зноју и сузама. Можда си још један који не види никакву дубљу слику овог специфичног хорор трилера. Немој да ме разочараш. "Честитам, још увек си жив. Већина људи је толико незахвална што је жива. Али не и ти. Више не." 

Слични текстови:

• Још једно суботње вечеСедео сам у бусу, поред једне мале, баш онако право слатке. Напољу мрак, уличне светиљке само лагано промичу, одлазе, одлазе. Седим и гледам је, мало директно, мало испод ока. Кренем одоздо, лепе очуване старке, помало излиза… Прочитај
• Шта желим?Дакле, шта ја желим? Помало тешко питање, а нисам жена. То чини ствари само још чуднијим но што јесу. Мислим, који се уопште мушкарац пита шта жели? Зна се - жене, тв, пиво и сендвич, онда још мало жена, још мало свега и то ј… Прочитај
• ЗатоПонекад ме, као сад, спуца адреналин и морам да пишем. Ништа што кажем неће променити свет сада и одмах, али ће се увек наћи неко ко ће се пронаћи у мојим речима, потенцијално осетити боље и ето, самим тим сам начинио једну м… Прочитај
• И то је све.Знаш, читав живот бијем битке које не могу да добијем. Битка са женама, битка са ћалетом...И она најгора - битка са временом. Шта год да радиш јебени сат куца и то је баш гадно. Кашљем сад и осећај је добар, као некад...Астму… Прочитај
• Ток мојих мисли бр. 3Гледам све те андерграунд песнике... Брда клошара, обичних типова у обичним јакнама са капуљачама. Никад не би ни помислио да неко од тих типова који изгледају мртво тако, вероватно од живота, који пуше и пију и блеје увек...… Прочитај