Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

31. јануар 2011.

Малиша опрости

Градили смо кулу. Велику кулу на великој планини. Кулу познату као Нову Вавилонску. Много нас је трчало уз планину носећи тешко камење. Јурцали су људи, жене, деца, коњи, бикови, једном речју - сви.  Уз планину, низ планину. Људи су изгледали као мрави,...

Гори, гори!

Горело је. Све око мене је горело. Чуо се врисак. Ватра је гутала све пред собом. Болело је. Ватра ме је полако обузимала. Потрчао сам, вриштећи. Хтео сам напоље. А он ме не пушта. Никада, никада. Осуђен на читаву вечност у тами. У сени његових размишљања...

29. јануар 2011.

Да ли сам победио смрт?

"Ћао, Ди.""Ћао и теби.""Како је?""Ево добро је.""Кул."Отворио сам пиво. Било је млако. Сручио га у бездан. "Хеј Ди, је л' пијеш ти?" "Пијем, коцкам, убијам...ипак сам ја Ди, заборављаш?""Кул. На тренутак сам заборавио."Она разнобојна психо светлост се...

28. јануар 2011.

Мртав - почетак повратка

Неке лепе ствари ми се дешавају ових дана. Можда ме и крене у животу, а можда опет све упропастим по обичају. Углавном, све је супер, само ја сам мртав. Не мртав-мртав, него се само понашам као мртвац. Зомби, тачније. Живот протиче поред мене, а ја седим, тачније...

26. јануар 2011.

Lacrimis - glava I (исечци)

Зубато зимско сунце се наметљиво пробијало кроз прозоре. Мрзела је то. Мрзела је сунце, срећне и  насмејане људе. Инспекторка Наташа Ковач. Награђивана, одликована, професионална. А сада само жена која мрзи цео свет. Ваљала се по кревету покушавајући да избегне...

Чисто ево мало као...срећан рођендан!

Она је лепа, она је црна. Она је мекана. Она је мала и опака. Она је матора. И њој је рођендан. А какав бих ја ружни пријатељ био када је не бих хвалио пред читавим светом? Како да јој објасним да у њеном оку искра једна, запали жито, и равницу, и куће, и...

25. јануар 2011.

Vendeta

Сасвим полако сам корачао иза црних сенки. Пар мокрих кишобрана горе, пар блатњавих ципела доле. То је све. Једноставна сахрана једноставног човека који је знао компликоване ствари. Магарац је вукао тешка кола  горе, у маглу. На брду да почива, у свом миру, испод старог ораха. Богат човек, велики човек, а опет жели да буде сахрањен...

24. јануар 2011.

Прост ток, комликован пренос

Одгледаш Ханибала Лектора, одеш, пишаш, вратиш се, гледаш мало скринсејвер како врти Земљу (има и код мене мрак да кажем у инат злим језицима), скинеш педесет ултимативно добрих позадина, поставиш да се смењују на седам минута и....да, седам ми...

22. јануар 2011.

Покорен

Бориш се. Окупатор на сопственој земљи. Дивље хорде журно миле твојом земљом, твојим небом. Палиш своје жито, да га не би њихови коњи ждрали, коњи који сеју смрт куд год да прођу. Немаш лице, немаш мира. Хладан ветар те шиба, шибају те тихи гробови. Трчиш по светој земљи, прогоњен прогонећи. Ветрењаче су свуда, а ти нападаш знањем носећи "Дон Кихота"...

21. јануар 2011.

Милионер из блата

Ушао сам у кафану. Облак дима, брдо непознатих лица, и нека скривена туга у веселој музици. За шанком је било неколико људи, а само један је био занимљив. Сео сам поред једног старца дуге густе беле браде. Држао је лулу, и избацивао димне сигнале попут северноамеричких...

18. јануар 2011.

Како сам упознао вашег тату

Дакле, беше то у јануару...оно, зима стегла...минут десет напољу. Седео сам у својој топлој фотељи, онако са оним мојим силним јастуцима. Ево, малтене исто к'о и сад. Куцкао нешто на лаптопу, а матори Мићун је равмерно фрктао у крилу, чисто да знам да је жив....

17. јануар 2011.

Moja лепа

Писао је дневник. Само пар страна истргнутих из неке старе свеске. Да остане нешто...нешто добро иза њега. Дневник је спаљен...само је ових неколико страна остало. дан првиЦрна лептирица је слетела на мој прозор. Погледао сам је. Било нам је лепо. Мрачна, загушљива...

Бејб

"Бејб, додај ми со", рекох јој. Звао сам је бејб...као клинац сам играо игрице, оне које чине да се осећаш важним. Звао сам је бејб, замишљајући да сам ја Дон, а она моја лутка. Капираш шта хоћу да кажем, оно...волео сам те форе...мафија тридесетих, част људи са ивице...такве ствари. Зато сам и купио пиштољ. Да се осећам као фаца.  Макар то...пошто...

14. јануар 2011.

Сам

Ово вече је прелепо, помислих. Сва та насмејана лица, безбрижност настала услед конзумирања великих количина алкохола. Сви ти моји људи сада су овде. Овде због мене. Док их гледам како седе свуда унаоколо имам неки осећај моћи. Мислим да бих због њих у понор скочио са оптимизмом. Осећај да бих могао градове да рушим ако затреба. Осећам се непобедиво...

13. јануар 2011.

У вашем свету

Вашем свету сам стран. Вама ништа не значим, Ви сте велики људи. Велики људи широких душа. У Вашим срцима има места за све који ту потраже уточиште. А можда нема места ни за једног. Ипак, имате Ви велика срца, зар не? У Вашем свету нема места за другачије, обичније....

11. јануар 2011.

Lacrimis - пролог

Још једна полицијска кола ужурбано миле булеваром Револуције. Гледао сам за њима. Стала су на ћошку, а дебела инспекторка је утрчала у пекару. Пошао сам у том правцу. Моја ногавица је бацала одсјај под јаком вечерњом расветом. Била је мокра. Хладан ветар ме је...

10. јануар 2011.

Сам у кући и око ње

Сам, коначно сам. Моја гајба, на читава два дана. А и маторци су се претргли. Само два. "Bad boys, bad boys whatcha gonna do...", поглед на сат - 7:15...чујем кључ у брави како се окреће. Отишли су. Скок из кревета, са широким осмехом на лицу....

Тестера и још понешто

Да ли сте спремни да се жртвујете? Шта бисте учинили да спасете свој живот? Да ли бисте дали руку, око можда? Литар крви? Убили? Да ли познајете границе ваше издржљивости? Да ли цените свој живот довољно? Сматрате се паметнијим, бољим? Немате храбрости да потопите...

9. јануар 2011.

Врати се

Нисам ништа написао читав дан. Тачније, написао сам брдо ништавних ствари. Без логике, без осећања, скривених нити. Празних, једном речју. И некако сам испуњен немиром. Јебига, извини,  погрешио сам. Врати се. Врати се, молим те. Ти си једина коју волим, коју заиста волим. Да ли се сећаш оних дана када си ми шапутала слатке ствари на уво?...

8. јануар 2011.

Биографија дивљине

Вечерас ме убија туга. Леп дан, најлепши. Као што и треба да буде. Цео дан сам био весео тј. веселији него иначе. Све је онако супер. Породица, права породица. Волим то. Драго ми. А вечерас, ништа. Сам, у хладној соби. Размишљам о свету. Не знам ни зашто ово говорим....

7. јануар 2011.

Мићун - спасилац залуталих орлова

Мићун је мој дебели мачак. Он је иначе и неки шаман, ил' нешто слично. Све живо конта и даје невероватне речи утехе. Такође је и невиђено себични кретен. Поприлично смо слични. - Мићуне, ја не могу више. Убићу се, свега ми. - Мау. - Како што? Па знаш...

6. јануар 2011.

Луцидан сан, лаке ствари и патетика: Друга страна медаље

Прво, пре читања овог текста волео бих да прочитате пост моје драге колегинице који ми је послужио као инспирација. Сањао сам чудан сан. Приказао ми се мој стари колега и избавитељ и рекао ми да сам, по склапању нашег уговора на неодређено време,...

Чекајући Нале

Рано зимско јутро. Мраз свуда око нас. Лепо је. Још увек на мерљивом минусу. Баш лепо. - Ћао Јанко. Ћао Млинко.  - Ћ Гаго. Ено је иде и Неда. - Супер. Кога још чекамо?  - Нале. Требала би сад. Подне. Минус се смањује, сразмерно нашем расположењу.  -...

4. јануар 2011.

Како сам победио смрт

- Добро јутро шефе, стигао сам. - Добар дан Кујуне, добар дан. Слао сам по тебе пар пута, ал' ти ниси хтео да идеш. Одбијаш да ме послушаш, хм?  - Не зови ме Стамбол, ја се не зовем тако. Ја сам Јанко. И нећу да те послушам, нећу да идем! Ко си...

3. јануар 2011.

Свет је мој!

Гледам сад  "Лајање на звезде", и контам кол'ко ствари нисам урадио. Нисам тренирао бокс, а требао сам. Нос ми није низашта, па не би било велике штете. А и могао бих да се качим са свима који ме нервирају. За то има још времена, можда. Даље, нисам смувао...

300 кила

Срећно сам ожењен. Има ево већ два месеца. Све је савршено. Она ме воли. Чак и сувише рекао бих. Имамо само један мали проблем. Вишеструко је тежа од мене. Али то је љубав. Има ситне очи. То је вероватно једина ситна ствар на њој. Страх ме је увек хватао кад...

2. јануар 2011.

Тренутак пред лоботомију

Улазим у купатило. Седам на шољу. Не волим велика купатила. Не дозвољавају човеку да примети оне фасцинантне детаље. Седим у малом купатилу, а тишина је свуда око мене. Гледам малу неправилност на једној плочици. Гледам натпис на неком детерџенту - 500ml gratis. Гледам бојлерово црвено око. Мало пасте за зубе на патосу. Шару на пешкиру. И изгубим...

Кретен

- Ћао, ја сам онај са кецом из мате. - Ћао. Ти си онај некултурни, знам.- Који бре некултурни? - Онај што ме у свом првом коментару на мом (цензурисано) зове (цензурисано!). Звучи као (ЦЕНЗУРИСАНО!). - Извини..блабла.......Након чет'ри и по...

Црни Цонга

Цонга је био црн. То је његова прича. Црнац у срцу. Личио је на црнца, али није био црн. Штавише, био је бељи од свих нас заједно. Али имали смо осећај као да је дошао из Етиопијског гета. Једино не знам што Етиопија, ваљда због вере. И био је дебео, што аутоматски...

Последња игра лептира

Сунце усред ноћи. Не плашим те се, рече она и одлута у мрак. Желео сам је, жарко сам је желео. Али она, она....Она је као дрога. Нећу да је пробам. Али како је заносна. Трчао сам. Капљице зноја су се сливале низ лице. Била је ту, осетио сам је. Нисам спавао три...

1. јануар 2011.

.

Ево ме народе, још увек припит, седим и пишем. Појма немам који наслов да ставим, па ћу оставити празно. Можда је тако и прикладније. Само тачка стављена на претходну годину. Дошао сам синоћ, пио сам. Биле су ту и неке жене, и било ми је једино жао што нема неке...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren