Нема душу, само наслов - Мрак и жеље

Ушетао сам у црнило. Лепо, пространо...милина. И мој мозак је престао да боли. Око је и даље гледало, око је и даље тражило. Шта? Не знам. Мрак је. Лепо је овде. Пришао сам малој бринети са црвеним крајевима и упитао је да ли има упаљач. Извадила је бацач пламена. Кул, пролете мисао помешана са болом услед нестанка мојих обрва и косе. Нисам ништа битно, нисам ништа добро, али...Али. Увек очекујеш оно савршено, оно добро, оно најбоље. А добијеш....добијеш све то, само без гаранције. Поступци, половни поступци. Убише ме. А немам пара за нове. И шта онда човек да уради? Дођеш пред капије царске и немаш свилене рукавице да покуцаш. И шта онда? Проблем. Окренеш се и вратиш се у свој брлог, да уживаш у лаким стварима. Ово је кул. Оставићу то тако.

Ипак ћу наставити ово. Дама са црвеним крајевима бујне косе је кршила основно правило - НЕ ПЛЕСАТИ СА КОСТУРОМ, чак ни ако вас замоли. Костур је устао од шанка који се налазио у мрачним дубинама сећања, а јогурт се раширио по углачаној површини шанка. Пришао је дами, плесали су. Дама се запалила, изгорела, а затим се вратила и села на једну од високих барских столица. Кренуо сам назад у свој брлог, јер се осећам непожељно овде. А уствари сам оно што су одувек чекали. Питао сам, рекли су. Краљ подземних барова. Прескочио сам бару на сред мрака који је ускакао у шанк. У бари су се огледале наше душе, а испод ње је био пакао. Полако сам пришао шанку и сео. Наручио сам виски, добио сам јогурт. Мизерне жеље су се претварале у гримизне реке. Ово је прави свет, свет чуда, свет жеља, тихо сам шапутао најгорим од свих. Све је лепо сада. Једна звезда, звезда звана Кец, по истоименом роману који сам читао са својих 7 година. Кратак, а некако чудан и тежак роман. Углавном, та звезда је падала. Тужан сам био некако. Устао сам и затражио цигарету. Тона дувана се сручи на мене, а вриштеће жене потрчаше ка излазу. Ком излазу?

Слични текстови:

• ЗамислиСтојим малопре у бусу, унутра гужва и вруће је, нека дебела жена скаче преко мене, стаје ми на ногу кломпом, и наставља даље. Посекао сам се данас, на флашу. Леђа ме убијају. А сада и нога. Али све те, појединачне болове је з… Прочитај
• Иста ствар кроз вековеНеке су мачке јуриле мачоре, светла и даље нису радила, а ја сам лежао у трави и слушао свет. Нисам био ништа паметнији но јуче, јуче су ме тројица силерџија претукла, него ето, нешто се догађало са мном. Мислио сам да ми рас… Прочитај
• Јебите се манекени!Одувек ме је фасцинирала чињеница да постоје ликови који када уђу у просторију пуну женскадије  изазову велико повећање влажности у тој, јелте, просторији. И сад, неки цврчак попут мене седи са стране и размишља да ли да… Прочитај
• За бејбЈебига. Понекад је тако тешко...Видиш, чим мало не мислим на тебе, одмах заборавим да пишем и у недостатку недостижног почињем да преиспитујем свој живот, јер немам јасан пут. Неки мисле да сам збуњен, неки да сам скот, јер м… Прочитај
• И тако.Јесте гадно кад немаш инспирације. Џаба пола књиге, пола града... Џаба твоја песма о љубави, само си немир унела у мене, ни слово немам да напишем о томе, ни реч да кажем... Немам инспирације да живим, а камоли да пишем. Дола… Прочитај