Један сусрет, једно парче неба и једно кајање...

Враћао сам се из лета, сасвим стандардног, орловског. И угледах је...око моје дубоко види све. Ходала је у хаљиници од свиле, а лице јој је било као у анђела...Да, да...Наравно да није било тако. Враћао сам се, као што рекох, из лета, скитања по белом свету у потрази за знањем...И угледао сам је. Надвила се над мене, и обасјала ме попут сунца. Била је то нека специфична лепота...црне очи као мрак, црвене усне као жар...црне старке доле, један пирсинг горе...лепи осмех на беломе лицу...Некако, слободна...тако бих је назвао. У слободи је лежала њена лепота. Имала је поглед који се заробити не може...додир небески нестваран...имала је све. Све за мене. Остали нису видели ништа посебно у њој. Била им је одвратна, секташица и слично...чуо сам их како шапућу. А знао сам већ напамет речи тих злурадих шапутања. Гледао сам је...и гледао...и гледао...И ћутао. Ја, који сам увек могао, чак и најлепшим девојкама да кажем све...Ја сам ћутао. Срце је јако тукло, покушавајући да провали тамницу саткану од крвавих жила и белих костију...Желело је да буде слободно. Слободно, попут ње. И лаганим покретима додирујући јој ручице крадом...крао сам слободу. Њен мирис, мирис бунтовништва, отпора...опијао ме је. Слудео тотално. Њена коса, њена прелепа црна коса је ширила тај мирис километрима у даљину. И тако, запечаћених усана и погледа који је тражио њу, само њу, полако заврших свој лет...На тренутак сам је изгубио из вида, само на тренутак...а она је нестала. Срце је плакало, кости су болеле, крила су отежала. Нисам више краљ неба, нисам уловио слободу. Али, али...ако се једног дана поново сретнемо...сигурно хоћу. 

Слични текстови:

• Блогосфера је била дивна Јутро. Седим за столом у боравку, компјутер заузео цео сто, имам свој подметач за кафу коју немам, јер је нисам скувао, а сестра није још устала. Телевизор искључен, мали мачак спава и преде, а велики седи и кише. Прехладио… Прочитај
• Духови непостојећег доба Да, малена, цео свет је пред нама. Црни слон и ружичасти мајмун и бели морски пас. Цео свет. Као, баш цео. Гитаре и магистрале и зрна песка. И неки албатроси и кованице и магацини. Цео свет чека на нас... Мото трке и ма… Прочитај
• Педесет нијанси сивог Овде је све некако сиво. Време је сиво, људи су сиви, чак нам је и сунце сиво. И као, све је океј, а живимо онако, лоше. Мораш много да размишљаш. У неким лепим земљама, добијеш шут карту са осамнаест, живи лепо сам, постан… Прочитај
• Шеширџија - Лако је теби, рече он, управо си га метнуо у плавушу у чипканим чарапама. - Не буди бесан, другар, метнућеш га и ти, ево, завршио сам, можеш сад - одговорио сам. - Јеби се Ву! Знаш ли зашто немаш пријатеље? Знаш ли?! - Не,… Прочитај
• Срећан ти Дан жена Некако, желим да ти честитам осми март. Иако је прошла поноћ, а и пијан сам помало... Некако, сећам се онда кад смо се смејали, и одмах сам тужан. Као, не морамо да се волимо, али ако се смејемо, зашто морамо и то престат… Прочитај