Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

26. фебруар 2011.

Како сам проживео смрт


"Ко ће да иде горе, мени по цигаре?" "Ја, ја, ја!" Сви су викали, а ја сам ћутао. Сви су жељни оног света, а ја нисам, као. Ја, који жудим за слободом више од свих њих. Лоши поступци су ме уништили...Остарио сам, за ових неколико вечних година у овом врућем бездану. Остарио, осушио се гонећи камен узбрдо. Јебига, било је лепо док сам био горе, не вреди жалити сад. Аристофелес показа на мене: "Ти ћеш да идеш." "Океј Арчи", рекох. Уморан сам од свега овога. Некада пријатељи, а сада...Он је господар, а ја слуга. Нервира ме...Кренуо сам полако. Требало је прећи безброј степеника до светлости. Требало је победити себе. Тумарајући кроз мрак, кроз вечност, усредсређен само на тешке камене степенике угледао сам трачак светла. Трачак који обасја моју душу више него све ватре пакла и звезде неба заједно. Стигао сам до врха степеништа. Разнобојна светлост се просипала унаоколо. Ништа лепше нисам видео. Затим очистих самртну прашину и запутих се у оближњу продавницу. 
- Добар дан.
- Добар дан, изволите?
- Даћете ми дволитру минералне воде и једну Дрину, меко паковање.
- Изволите.
- Хвала.
А онда се сетих да ми Арчи није дао кинту...Пих, мораћу да импровизујем. Брз окрет, и трк ка излазу. Звук метка који пролете некуд...
Сео сам на почетак степеништа. Није ми се ишло назад. Нарочито не да бих Арчију донео цигарете. Испијао сам воду, воду које сам био жедан годинама. Та вода пробуди у мени жељу за животом, тако јаку, а опет бесмислену, јер сам, ипак, мртав. Одлучио сам да се не вратим. Могао бих да одем горе, да погледам је л' има места, размишљао сам. И тако сам и учинио...

Слични текстови:

  • 300 кила Срећно сам ожењен. Има ево већ два месеца. Све је савршено. Она ме воли. Чак и сувише рекао бих. Имамо само један мали проблем. Вишеструко је тежа од мене. Али то је љубав. Има ситне очи. То је вероватно једина ситна ствар н… Прочитај
  • Мртав - почетак повраткаНеке лепе ствари ми се дешавају ових дана. Можда ме и крене у животу, а можда опет све упропастим по обичају. Углавном, све је супер, само ја сам мртав. Не мртав-мртав, него се само понашам као мртвац. Зомби, тачније. Живот п… Прочитај
  • Последња игра лептираСунце усред ноћи. Не плашим те се, рече она и одлута у мрак. Желео сам је, жарко сам је желео. Али она, она....Она је као дрога. Нећу да је пробам. Али како је заносна. Трчао сам. Капљице зноја су се сливале низ лице. Била је… Прочитај
  • Ероцке догодовштвине младог ГлигоријаHyatt regency, Miami. На тридесет и шестом спрату, млади пастув Глигорије куца на врата председничког апартмана. Врата отвара Алиса Милано у бадемантилу. После сат времена дивљања млади Глигорије излази из апартмана навлачећи… Прочитај
  • У вашем светуВашем свету сам стран. Вама ништа не значим, Ви сте велики људи. Велики људи широких душа. У Вашим срцима има места за све који ту потраже уточиште. А можда нема места ни за једног. Ипак, имате Ви велика срца, зар не? У Вашем… Прочитај

6 коментара:

  1. Рама Лама Динг Донг26. фебруар 2011. 21:45

    "Затим очистих самртну прашину" и ја бих требала... Свиђа ми се прича! И брзо оздрави! :)

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Lowlander. ;)
    Planiram uvrnutu sagu na relaciji pakao-raj, možda se već da primetiti. :)

    Рама Лама Динг Донг, добродошла и хвала. Фина си. Већ ми је боље. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Đe's kolega, i ja sam bila bolesna :D Odlično ti ovo!! Gore ipak lepše, jebeš sve ;)

    ОдговориИзбриши
  4. Đes Džangl, sunce mu poljubim! A i mog'o bi, od temperature ništa ne osećam. :)
    I fala. Jest lepše, jašta. ;)

    ОдговориИзбриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren