Ушетао сам у црнило. Лепо, пространо...милина. И мој мозак је престао да боли. Око је и даље гледало, око је и даље тражило. Шта? Не знам. Мрак је. Лепо је овде. Пришао сам малој бринети са црвеним крајевима и упитао је да ли има упаљач. Извадила је бацач пламена. Кул, пролете мисао помешана са болом услед нестанка мојих обрва и косе. Нисам ништа битно, нисам ништа добро, али...Али. Увек очекујеш оно савршено, оно добро, оно најбоље. А добијеш....добијеш све то, само без гаранције. Поступци, половни поступци. Убише ме. А немам пара за нове. И шта онда човек да уради? Дођеш пред капије царске и немаш свилене рукавице да покуцаш. И шта онда? Проблем. Окренеш се и вратиш се у свој брлог, да уживаш у лаким стварима. Ово је кул. Оставићу то тако.
Ипак ћу наставити ово. Дама са црвеним крајевима бујне косе је кршила основно правило - НЕ ПЛЕСАТИ СА КОСТУРОМ, чак ни ако вас замоли. Костур је устао од шанка који се налазио у мрачним дубинама сећања, а јогурт се раширио по углачаној површини шанка. Пришао је дами, плесали су. Дама се запалила, изгорела, а затим се вратила и села на једну од високих барских столица. Кренуо сам назад у свој брлог, јер се осећам непожељно овде. А уствари сам оно што су одувек чекали. Питао сам, рекли су. Краљ подземних барова. Прескочио сам бару на сред мрака који је ускакао у шанк. У бари су се огледале наше душе, а испод ње је био пакао. Полако сам пришао шанку и сео. Наручио сам виски, добио сам јогурт. Мизерне жеље су се претварале у гримизне реке. Ово је прави свет, свет чуда, свет жеља, тихо сам шапутао најгорим од свих. Све је лепо сада. Једна звезда, звезда звана Кец, по истоименом роману који сам читао са својих 7 година. Кратак, а некако чудан и тежак роман. Углавном, та звезда је падала. Тужан сам био некако. Устао сам и затражио цигарету. Тона дувана се сручи на мене, а вриштеће жене потрчаше ка излазу. Ком излазу?
Ипак ћу наставити ово. Дама са црвеним крајевима бујне косе је кршила основно правило - НЕ ПЛЕСАТИ СА КОСТУРОМ, чак ни ако вас замоли. Костур је устао од шанка који се налазио у мрачним дубинама сећања, а јогурт се раширио по углачаној површини шанка. Пришао је дами, плесали су. Дама се запалила, изгорела, а затим се вратила и села на једну од високих барских столица. Кренуо сам назад у свој брлог, јер се осећам непожељно овде. А уствари сам оно што су одувек чекали. Питао сам, рекли су. Краљ подземних барова. Прескочио сам бару на сред мрака који је ускакао у шанк. У бари су се огледале наше душе, а испод ње је био пакао. Полако сам пришао шанку и сео. Наручио сам виски, добио сам јогурт. Мизерне жеље су се претварале у гримизне реке. Ово је прави свет, свет чуда, свет жеља, тихо сам шапутао најгорим од свих. Све је лепо сада. Једна звезда, звезда звана Кец, по истоименом роману који сам читао са својих 7 година. Кратак, а некако чудан и тежак роман. Углавном, та звезда је падала. Тужан сам био некако. Устао сам и затражио цигарету. Тона дувана се сручи на мене, а вриштеће жене потрчаше ка излазу. Ком излазу?
Divno *.*
ОдговориИзбришиPusti me, pusti me, u plamenu da sagorim, da ne gledam dok se ljube, grešnica je al' je volim...
ОдговориИзбришиIzvini, morala sam :) Ovde mi pada ona misao na pamet: Pazi dobro što želiš, može da ti se ostvari.
Inače, mnogo lepo post!
Ка бари испод које је пакао?
ОдговориИзбриши