Упознајте људе, и бежите од њих!

Вечерас сам упознао екипу, Вукајлијаше. Фин народ, јако фин. Нико није онакав каквим сам га замишљао, осим Минга. Он је баш онакав каквим сам га замишљао. Попричао сам са свима помало, било кул. Једном сам чуо: "Ах, ти си онај романтични..." Да ли сам? Ах, да...јесам. 

Такође сам чуо и да сам онај зиљави који не пише сленг од члана који се чинио сасвим кул на сајту...Нисам се увредио, ал' ми и није по вољи тај његов "Јасамфаца" став. Луда Лемаја ми је сада  и уживо делила савете у вези жена. Стварно зна да помогне кад треба. Кул је и уживо. А најпријатније изненађење је био мој егзекутор. Човек који ми је хладнокрвно обећавао егзекуције, и томе слично, човек кога нисам могао да прокљувим и никад нисам знао да ли је озбиљан или се зеза, је једна људина. Добар лик, зеза се...стварно ме одушевио. Стекао сам и пријатеље, разменио бројеве телефона, и уговорио одлазак на неки концерт са Јоцком и Лудим Чаком. И све то у тој нашој секти, како је, између осталог, називају...Кева натнат ме је такође изненадила својом позитивношћу. Хипнос, прелепа девојка, (тренира тучњаве - не бих сад о томе) ме је такође одушевила, ћутљива онако. Буцко Минг је легенда...Ма цело то друштво је саткано од невероватних људи. Извињавам се људима које нисам поменуо, ал' биће прилике, полако. Такође се извињавам, јер једноставно пишем своје импресије, и све ово нема (или има?) неку поенту (мада, мој је б(р)лог, може ми се). Кренуо сам на једну журку после окупљања...поздравио се са свима, и полако кренуо. 

Чекао сам ноћни четрдесет минута. Истих тих четр'ест минута сам могао утрошити на разговор са неким паметним на окупљању. Ал' јебига, глава трипује да зна распоред полазака бусева, а не зна. И тако, беше ми глупо да долазим на журку у пола три, па сам кренуо кући. Само дуга, уска улица, преко дана закрчена хрпом аутомобила, а сада тако усамљена и мрачна. Само нас двоје, невидљивом везом везани. Једино што се чуло је дуги, спори низ мојих корака...корака у мрак. Дошао сам кући, отишао на интернет...видео да никада нећу имати жену коју волим...ништа посебно. Ништа ново. Устао сам и кренуо. Мрачни месец горе, дуга уска улица доле...и ја. Кључеви су  жуљали, нисам марио. Важно је отићи. Отићи што даље, и не вратити се никад.

I'm not real, i'm just a Myth.

Слични текстови:

• Једите код ЏоаПратио сам је на станицу, одлазила је тог дана, а дан је био тмуран, ружан, тако лош за растанке. И вукла је сто кофера, можда не сто, али сигурно два и кажем јој дај ми руку, хтео сам да је држим за руку још тај један, после… Прочитај
• Као Кобејн"...ако смо ми ми, онда си ти ја и ја сам ти. И све док будеш ти била ти, а ја будем ја, ми нећемо бити ми", написао је и ставио разливену тачку на крају. Потом је сломио налив-перо и зафрљачио га преко мрачне собе. Чуо се ту… Прочитај
• Срећници"Хеј", рекох му, "Нисам неки жесток момак, али кунем ти се, одраћу те ако не подигнеш тај папир." Устао је и подигао папир, прошетао до канте и бацио га. Кокан је био бивши зависник, уосталом, можете закључити откуд му надима… Прочитај
• Од тамо до 'вамо за часБило је јутро и тај велики глобус је зурио у мене и ја сам зурио у њега. Гледали смо се свет и ја, и он није марио, а мени је било нелагодно, гарантујем, као никад у животу. Након пар тренутака, само сам устао из кревета и ст… Прочитај
• О индијанцуЈедна стара прича, ал' од скоро стара. Има једно месец и нешто. Ево је сад, чисто да не зврји ово празно.  Имао сам добар дан данас. Оно као, ла вита е бела...Тај неки фазон. Пробудио ме неки јаук, онако туп и ситан. От… Прочитај