Параноја

"Види цвет, али он може да процвета у џиновску секвоју и убије нас."

"Кул."

"Јес' ти дрогиран човече? Иди закључај врата. Шта ако неко види да је откључано, па нам упадне у стан и побије нас све. Те серијске убице само то чекају."

"Јесте, 'оће они тако некада."

"Дабоме да хоће, него шта! И немој да пијеш то пиво, ја сам чуо да пацови скачу по јечму, шта ако добијеш неку неизлечиву болештину?"

"Да, то би било кул. Можда и умрем само да те више не слушам."

"Ћао, ја сам Јанко."

"Ћао, ја сам Параноична."

"Кул. Шта пијеш?"

"Не пијем, може да се деси да ти чаша пукне таман кад почнеш да пијеш, па да се озбиљно повредиш."

"Кул. У коју школу идеш?"

"Не идем. Поред школа пролази много аутомобила, и неки би могао да ме убије. Зато не идем."

"Побогу, шта радиш онда овде, у кафани, у два ујутру сама? И поврх тога, још и причаш са незнанцем?!"

"Волим акцију. Прави сам адреналин џанки."

"Кул. Одох до напоља мало, сад ћу се вратим."

Сутрадан је непажљиви Јанко четири пута опљачкан и двапут убијен. Једном је на њега пала џиновска секвоја, а други пут га је убио његов Мићун забивши му канџу у око.