Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

6. април 2012.

Иста ствар кроз векове

Неке су мачке јуриле мачоре, светла и даље нису радила, а ја сам лежао у трави и слушао свет. Нисам био ништа паметнији но јуче, јуче су ме тројица силерџија претукла, него ето, нешто се догађало са мном. Мислио сам да ми расту рогови, пипнуо се по глави и разочарано одмахнуо руком. Лежао сам ту, понеки цврчак, понеки ауто, понеки људи... 

Мислио сам много, а опет ништа нисам смислио. Негде далеко одлутао, изгубио се и никако да се више пронађем. Нешто ми пала на памет једна лепа кошута, а ја ловац нисам баш. Те има лепо око, те има меку кожу, те ми шара по свесци... Јест' луда та Маја из треће клупе, баш. Срце ми је лупало баш јако, можда аритмија каква, гледао сам на телевизији...Можда умрем сутра. А да ли би она плакала ако ја умрем? Сигурно би плакала, као киша. Ја бих плакао кад би она отишла. Пуно, заувек. Можда бих се и оженио, али Маје бих се увек сећао. Јест' се лепо смејала кад сам јој дао онај прстен. 

Сећам се пре кад ме је пратила кући. 'Оће она да види где живим. А ја на периферији, скроз далеко. Има она и лепо све. Нешто се контам, а онда поцрвеним и више не чујем ни цврчке ни ауте ни људе, само срцку како туче и стомак како се уврће. Открио сам нешто. Изгледа да сам заљубљен у Мају. Сутра ћу је рашчупати баш баш. Ихх...Јесам гадан. Ма нисам ловац ја...Само ћу јој рећи да ми срчка лупа и да 'оће кап да ме удари кад је близу. Јој, како тако да јој кажем, к'о да сам какви доктор, те срчка те кап, човече...

А мене ћале упорно брука, виче пред свима како ми се свиђа "она мала Маја". Јест' лош. 

Десет година касније...

Неке су мачке јуриле мачоре, светла и даље нису радила, а ја сам лежао у трави и слушао свет. Нисам био ништа паметнији но јуче, јуче су ме три клинца претукла, него ето, нешто се догађало са мном. Мислио сам да ми расту рогови, пипнуо се по глави и разочарано одмахнуо руком. Лежао сам ту, понеки цврчак, понеки ауто, понеки људи... 

Хм, рекох гласно, опет почиње... А ћале је опет упиткивао: "А што ти ту малу не доведеш кући?" "А је л' ти то девојка?" "Кад ћеш наћи девојку?" Јест' лош. Ал' баш. Испадам неки гадан тип који никад није доводио девојке кући, сумњив скроз. Испадам гадан тип који неће да доведе ту лепу малу кући. Можда и јесам гадан тип. Срчка је лупала, 'оће кап да ме удари, а она је била тамо негде, плела кике и била срећна. А да л' би она плакала ако умрем? Ја бих плакао да она умре. Кад сам емотиван на кеву. Где ли је она, шта ради? 

Слични текстови:

  • Писмо бившој будућој Малена, пишем ти јер ти нећеш мени да пишеш. Тужан сам од када смо изгубили сваки контакт пре 92 сата и 39 минута. Не знам зашто, али недостајеш ми. Можда зато што си једина будна цео дан и ноћ. Мислим да си вампир. Не п… Прочитај
  • ПонекадПонекад само седим у овом нереду, изгубљен и сам. На јастуку те нема већ дуго времена, а мени дође да те потражим...Мени само треба једна као ти, да ме разуме погледом и награди осмехом, само то. Јебеш романтику, лош сам у ов… Прочитај
  • Блуз у дугачкој ноћиСвиђа ми се ова соба, фали само још неки блуз да се чује и то би било то...Замисли, замисли сад једна танка дрвена врата са много замућеног стакла, као што имају детективи, замисли одмах и једну огромну жуту завесу, баријеру … Прочитај
  • Кратко и нејасноОна чека неког принца на белом коњу, а не зна да би и мали тип у црној јакни послужио. И јебига. Тако то иде.  Тип необичан и незрео, она посебна и озбиљна, толерантна. Стоје на ћошку, он је гледа са малим смешком. Она с… Прочитај
  • Тако.Стари људи су седели на клупама. Клинци су седели на степеништу и вртели само једну цигарету. Нека мачка је спавала на лименом крову, а клинац је сипао кечап у симпатијин хот-дог. И тако... Могли смо и ми да будемо ту негде, … Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren