Написао бих нешто, али не знам шта. Пет недовршених текстова ноћас, ниједан прави. Ниједан да опише како се осећам. И тако. Одох да спавам. Можда једног дана објавим понешто. Можда објавим све. А можда заувек сачувам тајне вирова мојих мисли, и одем преко са кључем у зубима. Можда је и боље тако. Хеј, види ме што сам се расписао. Али ово писање је потпуно небитно, јер ја много кажем, а ништа не кажем. А понекад кажем све у једној речи. То је уметност. Јесте, то отворено кажем, без лажне скромности. Рећи нешто, а не рећи много...Рећи све, а не рећи ништа....Не рећи ништа у четири тома написана...то је уметност. То не може свако. И онда, тако...батерија на топу ми се празни, а и моја је при крају. Нећу ни стићи да објавим ово ништа, вероватно ће ми отићи у хибернацију. Хибернација - то је кул. Заспиш, и спаваш....спаваш....спаваш....спаваш...
Слични текстови:
Сан слепог мишаСишао сам у дневни боравак. Маргарита је спремала омлет. Пришао сам јој и обгрлио је око струка. Пољубила ме је, сочно и лепо. "То врашки добро мирише, бејб", рекох јој. Насмејала се и повукла ме за браду. Ухватио сам је и об… Прочитај
Оно као честитка
Драги моји малобројни читаоци и посетиоци, 'оћу да вам напишем честитку. То је неки глобални тренд који ево и ја пратим, да се не разликујем увек од стада. Фала вам на свему. Да ми будете здрави. То вам је доста, да не пр… Прочитај- Путовање у Лас ВегасПрви мај, зора. Сунце сија, добар дан за велику зајебанцију. Идемо у Неваду на језеро Tahoe, по договору. И тако кренусмо, петорица величанствених. Добро, нисмо баш били величанствени, ал' смо били кул. Кол'ко је то… Прочитај
Тестера и још понешто
Да ли сте спремни да се жртвујете? Шта бисте учинили да спасете свој живот? Да ли бисте дали руку, око можда? Литар крви? Убили? Да ли познајете границе ваше издржљивости? Да ли цените свој живот довољно? Сматрате се паметни… Прочитај
Чисто ево мало као...срећан рођендан!
Она је лепа, она је црна. Она је мекана. Она је мала и опака. Она је матора. И њој је рођендан. А какав бих ја ружни пријатељ био када је не бих хвалио пред читавим светом? Како да јој објасним да у њеном оку искра једна,… Прочитај
То уме да буде зезнуто. Имао сам периоде у животу када сам се гнушао сваке реченице своје, сваког пасуса, све сам, што откуцам, брисао пун беса. А ти, видим, немаш проблема са блокадом, већ је само дошло до загушења цеви. Али ће проћи и то. Само дај да прође пар дана, па прочитај поново те започете приче, а онда, ако ти се и даље свиђају, настави - доврши, што да не.
ОдговориИзбришиИ знам да је тешко наћи прави осећај који желиш да изнесеш из себе.
Не могу, додуше, у потпуности да се сложим да је уметност САМО "мање је више". Вештина - свакако. Колико и - рећи много, а не рећи све. Али ми се свиђа пост. Није први који ми се допада, али је, не знам зашто, први на који остављам коментар.
Свака част! ;)
Име је требало да буде Lowlander, а не моја мејл адреса - накнадно сам сконтао да постоји опција да се повеже са Блогером, иначе бих едитовао (да знам КАКО то да урадим :)). :)
ОдговориИзбришиЈа сам ноћас био бесан на себе. Увек сам могао да пишем...брдо. И онда дођем ноћас кући и сат времена пишем неке почетке, добре почетке, али без идеје за даље. И напишем ово, без намере да објавим, и објавих.
ОдговориИзбришиШто се уметности тиче, знам да ми мишљење није сасвим коректно, али не мислим само на писање под тим "уметност"...Одувек сам се дивио људима који ти кажу две речи, а ти после мислиш о те две речи годинама. Да не помињем сликаре, и осталу екипу. Дакле, то је моја лична импресија, и стојим иза ње иако знам да није сасвим на месту. :)
И Lowlander, опуштено...наши смо. :)
Мени су често недостајали управо ти добри почеци. :)
ОдговориИзбришиТачно. Једна добро формулисана мисао може често да изнесе читаву песму или кратку причу. И да те баци у вишедневно размишљање. Подржавам то. Али, ето, само кажем - више волим детаљнију обраду, не знам зашто. :)
Добар си мотиватор. Сад ћу видим да нешто напишем. :)
ОдговориИзбришиСамо цепај, мајсторе. ;)
ОдговориИзбришиПогледај мој најновији пост. И...хвала, фин си. :)
ОдговориИзбришиNajgore je kada imaš toliko toga da kažeš a reči ne dolaze, pišeš u prazno, u ništa, samo obična šupljina kroz slova, a suština koju toliko očajno želiš prikazati ostaje iza svega. Daj sebi vremena, mada, ne bi trebao da slušaš moje savete, jer ja moje započete radove ili objavim nedovršeno ili obrišem... :P
ОдговориИзбришиZnam kako ti je... :)
ОдговориИзбришиImam toliko nedovršenih tekstova, da čak planiram da otvorim novi blog sa tako tim otpadom...možda se i nađe nešto zanimljivo tu. :D
Pametno :) Svidja mi se ta ideja :D
ОдговориИзбриши