Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

23. фебруар 2011.

Адреналин џанки

Одлучим ти ја да одем на пусто острво. Што и јест фино, да се има пара. Ал' се нема. И оно, пакујем се и пакујем. И планирам да пођем. И признајем, лагао сам. Много сам лагао. Пустио сам да ми писање пређе у живот, и живот у писање. И сада идем да се одморим од свега. Само, постоји један проблем. Сувише сам уморан да вам то све опишем. Али, сутра...да, сутра ћу вам све испричати...



Слични текстови:

  • Сањао сам да сам банкар - Господине Лајсниканато, молим вас седите.  - Хвала вам. - Дакле, разлог зашто смо вас позвали овде јесте... Па, ми хоћемо да вас ангажујемо. - Хм... Хмм... Хоћете да кажете да Ви, једна од најјачих ако не и најјач… Прочитај
  • Зовите погребника Сунце улази кроз мој прозор, и све је небески обасјано... Цела соба изгледа као рај, што је баш лепо. Све што се чека јесте тренутак када ћу да одапнем. Глава ме убија, лево раме, десно стопало, и цео врат... Умњак ми ра… Прочитај
  • Боје су лептири Погледам је, и све је одједном плаво. Плаво сунце, плава земља, плави људи. Кажем себи - па добро. Она се смеје и пита ме како се осећам. Осећам се изванредно. Кажем - океј сам. Желиш ли да плешемо, пита ме. Па, можда. Каже… Прочитај
  • Не могу да се цимам да марим Мрзим људе, стварно су гадни... Јебе ми се бре за ваше игрице и писање десет омиљених књига... Јебе ми се за то што те је професор опет оборио иако носиш допичњак и говориш хелоооу... Јебе ми се што си пензионер и не можеш … Прочитај
  • Мет-нем и стан смрти! Лежим, уплепљен од зноја и са крмељима величине кромпира гледам у плафон и кажем себи - морам људима испричати причу. Причу о Мет-нему, супер хероју људског рода. Мет-нем је испрва био сасвим просечан зависних од кристал ме… Прочитај

6 коментара:

  1. Чек', море, бре... Какво пусто острво, какви бакрачи? Да пишеш, еј! ;)

    ОдговориИзбриши
  2. Сине, шта ће ти паре на пустом острву? Као да тамо имаш коме да платиш нешто... :))

    ОдговориИзбриши
  3. Немам времена низашта, а навика да напишем нешто свакодневно ме убија. Синоћ сам био преуморан да напишем све што сам хтео. И јуче исто, па сам објавио један од необјављених текстова.

    Школа и ноћни живот ме убише. Ваљда ћу скоро да се доведем у ред. :)

    Хвала људи, фини сте. :))

    п.с. ТоМЦаа, треба стићи до пустог острва. ;)

    ОдговориИзбриши
  4. haha. u pravu si xD Tomcaa ne stize se do pustog ostrva letenjem :P

    ОдговориИзбриши
  5. Djux dobrodošla. :D
    Jesi čuo ToMCaa? :P

    ОдговориИзбриши
  6. Много па ви знате. Је ли ко од вас био икад на пустом острву па да може да говори? :Р

    ОдговориИзбриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren