Тако лепо, тако дирљиво

Костур је плесао са мртвом дамом. Само њих двоје у љубавном заносу. Откад је отишла преко, није имао мира. Говорио је: "Смрт је само болест, наћи ћу начин да те излечим." О да, волео је своју драгу више од живота. То је било тако лепо, тако дирљиво...Ходао је...

Прочитај

Како сам проживео смрт

"Ко ће да иде горе, мени по цигаре?" "Ја, ја, ја!" Сви су викали, а ја сам ћутао. Сви су жељни оног света, а ја нисам, као. Ја, који жудим за слободом више од свих њих. Лоши поступци су ме уништили...Остарио сам, за ових неколико вечних година у овом врућем...

Прочитај

Катастрофални бег

Заспим ти ја ноћас, преуморан, и обрем се у кошмару. То и није тако лоше, ваља помало страха у животу. И тако. Углавном, будим се ја, аларм зврнда, а ја му јебем све по листи. Звони и звони и звони...Нигде краја. И ништа, узмем ти ја полако и устанем. Лажем, није...

Прочитај

Адреналин џанки

Одлучим ти ја да одем на пусто острво. Што и јест фино, да се има пара. Ал' се нема. И оно, пакујем се и пакујем. И планирам да пођем. И признајем, лагао сам. Много сам лагао. Пустио сам да ми писање пређе у живот, и живот у писање. И сада идем да се одморим...

Прочитај

Нема душу, само наслов - Мрак и жеље

Ушетао сам у црнило. Лепо, пространо...милина. И мој мозак је престао да боли. Око је и даље гледало, око је и даље тражило. Шта? Не знам. Мрак је. Лепо је овде. Пришао сам малој бринети са црвеним крајевима и упитао је да ли има упаљач. Извадила је бацач пламена....

Прочитај

Реинспирација

Субота вече, кинте нема, друштво растурено, седим кући. Лепо ми је...Шта радити на ово суботње вече? Повратити изгубљено. Одлазим на Вукајлију, кад тамо - малолетници преузели сајт и каљају моје цењено име. Таман. Субота вече, мисија - Рехабилитација.  Киша...

Прочитај

Спашавање љубавног терапеута, масажа и смех

Заракијасмо се ми пре неко вече, онако жестоко. Сви полегали по поду, фајронт већ, а ми нећемо да идемо. Уствари, није да нећемо, него не можемо. И кренемо ти ја некако, први, кући. Разбијен као мајка вучем се кроз уснуле улице. Милица ме оставила, каже да сам пробисвет и битанга, и да она не може да буде са тако неким. Каже њој треба неко ко је разуме....

Прочитај

Спас је на дохват руке

Један староградски кицош, коцкар и пробисвет се враћао кући у касну ноћ након партије у којој је изгубио све. Изгубио је чак и златни ланац, што му стари даде пред полазак на небеске њиве. Са неким тужним бесом је шутирао некакву конзерву што је бацала одсјај...

Прочитај

Живот после сна

Сунце се помаља на небу, полако. Звуци звона се разливају долином. Слушам звекет ковачких чекића, и гледам дечурлију која трчкара унаоколо. Због њих и идемо тамо. Тамо далеко. Полако сам ишао.  Река људи се сливала у цркву. Тешким ходом, напојени молитвом, крећу се ка истоку. Дошао је и мој ред...Крв и тело Исуса...Смирено сам углачао...

Прочитај

Заједно

Бал к'о бал, није био ништа посебно. Гомила накинђурених госпођа и уштогљене господе, пар високих лустера, и много шампањца. Био сам умртвљен, све док није дошла она. Дошла, и упитала да почнемо испочетка. Али...једно велико "али" је стајало међу нама. Сели...

Прочитај

Бол

Ово је мало дужи пост, ако немате времена или жеље, ни не почињите са читањем. Ето, написао сам причу и све што ми на души лежи.  Једног тмурног дана сам се враћао из школе. Био је то гадан дан, препун лоших ствари. Маторци су се поново свађали. Добио сам кеца из математике. Вода ми је ушла у патике. И поврх свега, Марија ми се само благо...

Прочитај

Упознајте људе, и бежите од њих!

Вечерас сам упознао екипу, Вукајлијаше. Фин народ, јако фин. Нико није онакав каквим сам га замишљао, осим Минга. Он је баш онакав каквим сам га замишљао. Попричао сам са свима помало, било кул. Једном сам чуо: "Ах, ти си онај романтични..." Да ли сам? Ах, да...јесам. Такође...

Прочитај

Ток мојих мисли бр.2

Ово вече. Ово вече. Најгоре. Дан је био стварно добар, а вече? Хм...добро је. Ако изузмемо онај осећај туге у стомаку, бола у глави и тешке уздисаје у грудима. Све остало је супер. Осећања навру, убију те пар пута, и онда оду, поново, под земљу, покопана мислима. Лагана музика, иста она коју сам пре неко вече закопао негде мислећи да ми неће требати...

Прочитај

Жена која је волела руже

Недавно је постала удовица. Тек што је загазила у четврту деценију живота, остаде сама, без иког свог. Сироче некада давно, а сада и удовица. Срца сломљена данима је седела на прозору и гледала кроз дрвеће, улицу, људе. Није ништа видела. Све док једног дана није...

Прочитај

3 минута

Дошли су по мене. Коначно. Чекао сам овај дан, дуго дуго...И ево, коначно сам га дочекао. У мени је увек тињала мала, малецка нада, да га никад нећу дочекати. Извели су ме из ћелије. Тешки окови и дуга брада - ни трунка од оног човека који сам некад био. Успешан,...

Прочитај

Човек који је слагао своју музику

Једног лепог дана један ружан човек је слагао своју музику. Имао је стотине плоча...Не, не стотине - хиљаде плоча и десетине хиљада песама. Он је био помало лењ, за све остало, осим за сређивање своје музике. Његова усамљена велика кућа је мамила посетиоце предивним...

Прочитај

Чудан сан

Сањао сам ноћас један леп сан. Сањао сам како спавам, немирно се преврћући по кревету. Све нешто лоше сањам, никако да дођем себи. И онда дође она...горска вила црне испреплетене косе и пољуби ме у чело, онако полако и нежно. А ја се све нешто смешкам у сну...онако, врх. И све 'оћу да се пробудим, ал' ми не иде. Да се пробудим, да је видим...да...

Прочитај

Један сусрет, једно парче неба и једно кајање...

Враћао сам се из лета, сасвим стандардног, орловског. И угледах је...око моје дубоко види све. Ходала је у хаљиници од свиле, а лице јој је било као у анђела...Да, да...Наравно да није било тако. Враћао сам се, као што рекох, из лета, скитања по белом свету у потрази за знањем...И угледао сам је. Надвила се над мене, и обасјала ме попут сунца....

Прочитај

Митоман

Сад сам рекао на Вукајлији да сам фин младић, и још понешто...а онда ми једна Вукајлијашица рече: "Ма то не постоји, то је само мит."  И ја се замислих... Пробудио сам се у соби три са три, један зид оронуо, други сасвим бео и чист, јер је донедавно био скривен неким огромним плакаром. Плакаром кога више нема. Тај плакар сам продао, да...

Прочитај

Јебени птеродактил

Кренем ја до банке да платим харач, седнем у моја нафурана колица и, наравно, кренем. Возио сам триста и нешто преко ограничења. Било кул. И онда наиђем на неку гужву на семафору, а мали цига то искористи да ми очади шоферку. А ја наравно, као сваки захвалан возач, тутнем му стотку само да не брише више. Возим даље, баба ми се бацила пред ауто,...

Прочитај

Смакнуће читавог једног света

Ноћас је био ремонт на Вукајлији. А ја сам то искористио да размислим...Са мислима о паклу гледам сав онај напаћени свет како је похрлио на ђавољу мрежу. И онда, слушајући ужасне крике напаћених душа док чекају поновно отварање капија Раја, запитах се... Јутро...

Прочитај

Ништа.

Написао бих нешто, али не знам шта. Пет недовршених текстова ноћас, ниједан прави. Ниједан да опише како се осећам. И тако. Одох да спавам. Можда једног дана објавим понешто. Можда објавим све. А можда заувек сачувам тајне вирова мојих мисли, и одем преко са кључем у зубима. Можда је и боље тако. Хеј, види ме што сам се расписао. Али ово писање је...

Прочитај

Параноја

"Види цвет, али он може да процвета у џиновску секвоју и убије нас." "Кул." "Јес' ти дрогиран човече? Иди закључај врата. Шта ако неко види да је откључано, па нам упадне у стан и побије нас све. Те серијске убице само то чекају." "Јесте, 'оће они тако некада." "Дабоме да хоће, него шта! И немој да пијеш то пиво, ја сам чуо да пацови скачу...

Прочитај

Одисеја

Све у свему, мој живот је добар. Бољи. Најбољи. Најгори. Гори. Лош. У једном тренутку гледам себе, џукца који се ко зна куда смуца...Гледам себе како пишем. Гледам себе како причам небулозе. Наједном ућутим. И тако...ја нисам ја. Капираш? Све у свему се сведе на мене, само мене, како седим у хладној соби и слушам сат како куца. А онда видим себе,...

Прочитај

Трговац

Маглом кроз векове. Сео ја на бициклу, и отишао да јурим сосе. Младе, једре, ихх...видиш, имао сам један мали проблем. Кад год бих заспао, пробудио бих се негде другде. У почетку је било фино и узбудљиво...а онда сам почео да пијем брда кафе како бих остао у том неком свету, који ми се допао, још који тренутак. Али, увек на крају заспим и онда...оп,...

Прочитај