Анђе(л)о

Неко је покуцао на врата. Чуо сам то кроз сан, али се нисам пробудио док нечија рука није снажно залупала на врата. Било је већ касно и ја сам спавао на фотељи. Устајао сам полако, осећајући неописив бол у врату и леђима. Претеће ударање ме је убрзало и пожурио сам да отворим, пре него што развали врата. Пришао сам вратима и откључао успорено....

Прочитај

Приче

Постоји једна палата са бесконачно много соба. Све собе су сличне величине, ниједна не одскаче од осталих много. У свакој соби се налази по једна особа и пише. Неке собе имају прозор до суседне собе, а неке чак и врата. Врата и прозори се отварају и затварају, али веома ретко неко прође преко прага или ускочи кроз прозор. Зашто? Зато што...

Прочитај

Покушај песме, шта ли...

Волим је,Волим је тако крвнички, тако лудо и јако, тако лоше,Волим је много, док ми попут воде клизи низ прсте,И знам, једноставно знам, познајем себе и познајем њу, и знам да никад ништа од нас неће бити,Ја чекам њу, она чека другог,Када она буде чекала мене, ја ћу чекати другу, И једино што ћемо делити...тугу. Желим да вриснем, али...

Прочитај

Промене

Један глатко избријани млади човек је гледао старе фотографије. Седео је на каучу и сећао се. Узео је једну изгужвану слику и загледао се у њу као да покушава да докучи нешто ван његовог домашаја. На слици су он и његови другари. Гледа себе, чупавог, у широкој...

Прочитај

У мраку

Неко ти је ушао у кућу. Чула си пуцање стакла. Видела нејасну сенку. Осетила нечујне кораке. Усна ти је задрхтала. Очи заиграле. Руке згрчиле. Настало је чекање. Уво зуји у тишини, параноја расте. Чујеш нечујно, видиш невидљиво. Пролазе сати, уствари минути. Питање....

Прочитај

Дијамонолог

- Докле више? - Не знам. - Зашто то радиш?  - Не знам. - Јанко, зашто то радиш себи? - Не зови ме тако. Ни рођена мајка ме не зове тако...Нисам навикао. - Добро, друже зашто то радиш себи?  - Не знам.  - Зашто плачеш? - Због њих. - Њих? - Да, њих. Њих хиљаду.  - Каква је ово музика? - Нова музика.  - Зашто...

Прочитај

Кишни судар свећа

Још једно ружно јутро. Киша пада и сви су лоше. Неколико људи је протрчало поред пекаре. Једна мачка је скочила са лименог крова. У стану на трећем спрату је горела завеса. Девојка се лагано вртела на киши. Пацови су бежали из поплављене канализације. А ја сам то све гледао седећи под мостом, на месту које је до малопре било суво. Време је да потражим...

Прочитај

Константа

Један човек и једна жена су лагодно пролазили кроз једну од многобројних капија старе тврђаве. Ходали и разговарали о судбини, о мишљењу, о разним глупостима које нису битне. Шест стотина година раније, витез са огромним орлом насликаним на грудима јуришао је...

Прочитај

Шта је мени битно?

Мени су битне мале ствари. Те ствари другим људима ништа не значе, а мени су све. Битно ми је...Битно ми је да будем међу људима. Битно ми је да Мићун преде док га гњавим. Битно ми је да свеска стоји под правим углом у односу на ивицу стола. Битно ми је да ме ти позовеш. Битно ми је да ми се неко јави на чету, неко ко ме воли. Битно ми је да попијем...

Прочитај

Краљ сваког тренутка

Пробудио сам се у локви зноја, и све је било слано и мокро око мене. Лице ми је било прошарано хиљадама ожиљака од шаре на јастуку, ћебету, кревету...Ноге су ми биле тешке и нисам могао да их померим. Мислим да сам нешто сањао, али нисам сигуран - не сећам се. Овако је почео мој дан. Устао сам и не сећам се шта сам радио то јутро, тих првих сат...

Прочитај

22 грама

Имао сам четрнаест година и био сам помало чудан, уврнут да не кажем. Имао сам кратку косу, као и сви остали дечаци и носио сам одећу као сви остали дечаци. Али, ипак нисам био као остали. Волео сам чоколадице. Тачније, чоколадицу, једну једину са неким чудним арапским називом. Људи су је распознавали по великом натпису грамаже на полеђини. Писало...

Прочитај

Велики јер зна и мали јер не зна

Јутрос сам био код лекара - све је у реду. Живећу ја још дуго, дуго...А како ћу живети? Ех, и то ћу сазнати ускоро. Отићи ћу на највишу планину знаног света и сазнати судбину... Спаковао сам нешто хране и кренуо искушеничким путем, путем до истине. Пут је водио...

Прочитај

Највећи и најмањи

Јутрос сам био код лекара - све је у реду. Живећу ја још дуго, дуго...А како ћу живети? Ех, и то ћу сазнати ускоро. Отићи ћу на највишу планину знаног света и сазнати судбину... Спаковао сам нешто хране и кренуо искушеничким путем, путем до истине. Пут је водио навише, ка планини и често се губио испресецан испочетка стазама, а потом високим...

Прочитај

Време је

Лепо јутро. Устао сам необичајено рано за мене. Девет је сати. Отворио сам фрижидер и пронашао пар јестивих ситница. Узео отврднуто парче хлеба од пре неколико дана и намазао сир на њега. Доручковао. Онда сам напунио каду и уронио у прозирну течност. Остао сам ту, без померања, једно сат времена. Неко би рекао да је то много времена за купање....

Прочитај

О човечуљку са маргине

Лепо јутро данас. Нарочито након више од десет сати сна. Дакле, проћердао сам преко два сата. Можда и више, не знам. Испузао сам некако из кревета и отишао онако у гаћама да нахраним мачка. Онда сам се вратио по панталоне. Попио сам чашу млека и сео да напишем причу, генијалну причу коју сам смислио синоћ. Тако двосмислену, а тако једноставну. Није...

Прочитај

Поглед и тишина

Имао је тај специфичан поглед, језив поглед од ког се леди крв у жилама, поглед који убија. На свету је било пар несрећника који су видели тај поглед. Нико од њих, нажалост, није у стању да то потврди, али тако се прича по крају. Јанко је био чудан човек,...

Прочитај

Нико и неко у очима својим

Дошао сам у Париз да постанем писац. А сада сам конобар у једном трећеразредном ресторану. Раније сам фурао браду и цвикере због имиграционе милиције, ал' сад кад имам посао, морао сам да се средим. Обријан и...Ма само обријан. Нит сам миришљав нит очешљан...Само...

Прочитај

Сан слепог миша

Сишао сам у дневни боравак. Маргарита је спремала омлет. Пришао сам јој и обгрлио је око струка. Пољубила ме је, сочно и лепо. "То врашки добро мирише, бејб", рекох јој. Насмејала се и повукла ме за браду. Ухватио сам је и оборио на под. Онда смо се поприлично...

Прочитај

Назови ме

И данас киша пада. Једва сам себе натерао да устанем из кревета. Јурцам по соби, купим разбацану одећу са пода и бацам је на себе, као на дрвено страшило. Поново касним на посао. Долазим до врата, стављам кључ у браву и онда схватам - нисам понео телефон. Утрчавам...

Прочитај

Црно и црвено

Било је лето и била је сама. Прелепа мала дамица са кратком црвеном косицом. Седела је близу воде и смешила се лепом животу. Један дечак, (у транзицији ка човеку) сав у црном и са огромним орловским носем, јој приђе. Уплашила се и многе мрачне мисли су протрчале...

Прочитај

Чувар црног камена

- Добар дан. - Добар дан. - Дошао сам поводом огласа... - Наравно. Дакле, желите да будете чувар камена? - Да, жарко желим. Сви услови су више него добри, и спреман сам да се посветим послу.  - У реду. Када можете почети? - Хах? Зар ме нећете...

Прочитај

Ревизија једног смртног догађаја

Сунчано је. Волим сунце, даје неку нову димензију животу. Стојим на перону и размишљам о срећи. Нагињем ка њој, а не познајем је. Помало чудно, зар не?  Након сат времена, воз је стигао. Стари, дугачки воз. Ушао сам у један купе и сео. Само ја и неизмерна...

Прочитај