Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

27. децембар 2010.

Све о њој

Она је успавана лепота која тражи одраз у чистоћи воде. Она је као сена, увек уз мене. Она је моја звезда водиља по мутноме небу. Она је срећа. Она је најлепша пахуља овог лудог снега. Она је срна са тужним окицама. Она је весела циганчица. Она је поветарац моје личности. Она је мој бездан. Она је горска вила са ињем у коси. Она је једина, нестварна. Она је мој д-мол. Она је срце у грудима. Она је балерина по мислима. Она је све што човеку треба. Она је шарени свет. Она је икона. Она је власник моје душе. Она је поларна светлост на моме путу. Она је мала, слатка. Она је велика, луда. Она је дах ветра на моме врату. Она је потпис на мојој кравати. Она је познавалац катакомби моје личности. Она је иритантна. Она је допадљива. Она је вода која клизи кроз прсте. Она је јагода са шлагом. Она је прасе са укусом жара. Она је музика. Она је луталица. Она је неиживљена. Она је маслачак са зелених Карпата. Она је мед. Она је пиво са укусом вина. Она је лек. Она је неухватљива. Она је чудна. Она је фина. Она је лудило пролећне ноћи. Она је моје питање. Она је мој одговор. Она је тане у мојој нози. Она је крв у жилама. Она је хладна краљица. Она је веверица. Она је време личности моје. Она је брдо. Она је призма кроз коју посматрам свет. Она је хлеб. Она је маска лепе диве. Она је пикова дама. Она је клинка. Она је одрасла. Она је мајски цвет у коси. Она је дуга после кише. Она је мирис шарених поља.  Она је мој дан. Она је моја ноћ. Она је додир неба. Она је плишани меда. Она је пуна разумевања. Она је нестрпљива. Она је нешто необјашњиво. Она је нешто неописиво. Она је она. Она није моја.

Слични текстови:

  • Прича о Сари Она се звала Сара. Волео сам то име, било је необично и као скројено за њу. Није она била Марија или Драгана или Тања, она је била Сара. Била је ниска и плава и имала је најлепше сисе које сам у животу видео. Стално је игра… Прочитај
  • Жути месец једне суботе Била је то још једна од оних тешких суботњих ноћи које као да никада не пролазе. Као да чуче ту и сати не постоје, минути не постоје, секунде иду толико споро да мораш баш пажљиво да гледаш да би прометио помак. Седео сам н… Прочитај
  • Отисак на ветру Седим у мраку и слушам радио. Иде песма са дугим инструменталима, саксофон најчешће солира, а ја седим у фотељи и боли ме нога. Не знам зашто. Устанем и мало тумарам по мраку. Нађем прекидач и укључим светло. Соба изгледа м… Прочитај
  • Неизречено - Мислим да би требало да кренем даље. - И ја то мислим. - Волим те. Да знаш. - Бичарко. И ја тебе. … Прочитај
  • О кремпити и кретенима "Хеј Бејб." "Хеј." "Ш'а радиш? Како си?" "Мислиш сад?" "Мислим сад." "Ево једем неку кремпитицу и нервирам се због испита." "Ти стално једеш. И стално бринеш због испита." "Па шта ћу..." "Шта имаш на себи?" "О Боже.… Прочитај

6 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren