Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

24. децембар 2010.

Рара Шимин

Рара Шимин је био један пропали Рус који је животарио у месту у ком сам био до моје треће године. Иако га се ја не сећам, чуо сам приче о њему, па ћу писати оно што знам. Дакле, Рара је био  скитница која се мотала по селу и радио је било какав посао за преноћиште и храну. Био је поштен, ал' сав прљав и зарастао у браду. Смуцао се и спавао којекуда од вајкада. Углавном, наша прича почиње од једног дана када је Рара дошао да пита за неки посао. Кеви је било жао да га одбије, а пошто је ћале био на фронту, дала му је да цепа дрва. А ја сам га се жестоко уплашио када је ушао у кућу да једе. И од тада, нисам могао очима да га видим. Другу децу су плашили бабарогама, а мене Раром. Ништа мене није плашило осим Раре. Кад су старији клинци хтели да ме отерају, само би рекли: Јанко, ено га Рара Шимин одведе маму. А ја сам им веровао јер су  били вишљи од мене и могли су да виде преко ограде. И трчао сам, да спасем моју маму. А кад би дотрчао кући, видео би маму како прави ручак ил' нешто слично. Да сам био паметан, не бих тој злој дечурлији веровао више. Ал' пошто сам живео у сталном страху од Раре, нисам могао а да не проверим те њихове тврдње. Сваки пут. И тако је то трајало. Под сталним притиском Раре, радио сам све што је тражено. Јеботе, ал' сам мрзео тог човека. Некада сам га мрзео, а сада кад га више нема, некако ми је постао драга успомена. Могу мислити како се осећао напаћени Рус док сам ја урлао и бежао од њега. Ем што је сам на свету, ем што сам му и ја стварао непријатности. Хвала Рара. Хвала јер можда сам због тебе бољи човек постао. И извини. Извини Рара, што нисам био фин.

Слични текстови:

  • Бизнис план - Поздрав, драги мудри човече. - Двадесет динара папак. Вадим новчаник, бројим, сабирам се и на крају кажем - имам ил' десет ил' педесет. - Дај педесет. Дам. Он ћути и пружа ми вц папир. - Е, а 'де је кусур? - Какав кусу… Прочитај
  • О изгорелима Седим за столом и гледам је у очи. Она ме примети, преврне очима и наспе си још једно пиће. Устанем, тетурам, не од пића, већ од глади, и запутим се за њен сто. - Извини, имаш неки динар? - Имам. Али ти не дам.  -… Прочитај
  • Корачај, важно је Ходали смо низ дугу улицу. Имао сам кратку косу и сломљен нос. Она је имала врећасте панталоне и скакала је по барицама. Никада је пре у свом животу нисам срео. Насмешила ми се, опет. Насмешио сам се. Иако и нисам био баш л… Прочитај
  • Сасвим нормалан дан у Шишкангконгу - Да ли познајете овог клинца? - Не госпођо, али сам поприлично сигуран да ми је ћапио новчаник недавно. Нашао га је неки чича празног, али ми је тражио педесет шашамушка, које ја нисам имао, па сам му рекао да га задржи. … Прочитај
  • Не постоји сутра Не мораш да стојиш ту, уђи - рекла је. Океј, насмешим се глупо и уђем.  Она је паметна. Има леп осмех. Уме да плива. Кажем - па, шта радиш?  Хаха, па видиш ваљда? - смеје се она и служи неким типовима пиће.… Прочитај

1 коментар:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren