Писмо бившој будућој

Малена, пишем ти јер ти нећеш мени да пишеш. Тужан сам од када смо изгубили сваки контакт пре 92 сата и 39 минута. Не знам зашто, али недостајеш ми. Можда зато што си једина будна цео дан и ноћ. Мислим да си вампир. Не питај ме зашто, јер ћу ти рећи. Иако си мала, ја те зовем црвена. Не знам зашто. Такође мислим да претерујеш са учењем. Не остаје ти времена за дружење и размењивање мишљења са вршњацима из земље и региона, а камоли за јело. Увек имаш времена за пиће. То је вероватно разлог што си стално весела и имаш црвени нос. Мислим да поричеш да си алкохоличар, јер си упорно тврдила да имаш бео нос. Признање је први корак ка решењу. А и ко признаје пола му се додаје. Вероватно би морала да се прикључиш АА. Фини су они народ, чујеш свакакве приче тамо. Тотално си модерна мачко, мајке ми!
Волео бих да си мало мање урбана. Од урбаности више не стижеш ни да посетиш друштвене мреже у касне сате. Све још мирише на тебе. Надам се да ћеш ми се јавити на мобилни када видиш ово. Ако га већ ниси продала и купила дрогу. Ма рекла кева да ће ме звати, па рек'о да жена не брине, зато ја то. Немој да мислиш да се ја жалим због твоје пленидбе мог мобилног од 200 јевреја. Никако. То не би било коректно, а ја сам сасвим коректан. Мислим да си лепа. Црвено лепа. Што је заиста лепо. Живиш далеко, ал' и ти си човек. Штета што живим на крају света. Да ствари нису овакве какве јесу, могао бих да једем палачинке. Волим што си дебела. И овце сите, и вукови на броју. Козе не рачунамо, њих си одвела кад си прошли пут отишла. Због тебе ми је дневник пун кечева, а рубрика за укор празна. Научила си ме да се суочим са проблемима. Зато сада немам неоправдане, него само кечеве. Каже профа да сам безнадежан случај. Мислим да си ме искварила, тотално. И мислим да ме нервираш. И мислим да 'оћу да се вратиш. Као крава луда си, а ја грозан као Чечен и зато ћу остати недоречен.