Не дам, не може!

Пре пар дана позвала ме је једна другарица из школе да свратим до ње, да вежбамо математику. Ја иначе, не знам математику. Тачније знам, ал' по потреби. У основној имао 5. У средњој 2. Једва. Учим је само када морам. И тако. Било ми мало чудно што ме зове да вежбамо мату, иако ја појма немам. Чудио сам се такође што није звала Воркапића, најбољег ђака у одељењу. И тако договорили смо се да ја свратим једном пре школе. У то време сам имао неки лабав ранац, који је пук'о баш кад сам крен'о код ње. И ништа, вратим се ја кући, тражим у шта да ставим књиге. Ништа под милим богом нема. Ништа осим неког старог кофера, који ко зна одакле сам ископао. Углавном, обришем ти ја коферче, убацим књиге, и правац код ње. Дош'о ја, а она сама кући. Каже, случајно су сви отишли негде. Пили сок, нешто чаврљали, а она ми се нешто загонетно смешила. 'Бем ти слона, баш сам се питао шта јој је смешно. Кад смо се мало опустили, каже она мени да одем у соби и то, а она ће сад доћи само да поспреми оно што смо закрмачили. И одем ти ја тако, отворим коферче, и повадим књиге, свеске, и све остало. Чујем врата, окренем се, кад имам шта да видим. Она ГОЛА! И то скроз! Прилази и каже како јој се свиђам, како ме је одавно гледала и да сам сад само њен. Ја је гледам, онако забезекнут, а она паф! Скочи на мене. А још како је била тежа од мене, сруши ме на кревет. Бокте, једва се некако искобељах.

- Јебем ти сунце, тиш мене гола траумират! Мрш! 

- Али душо, зар ти не желиш да ме видиш голу? Испунићу ти све жеље срце! Душице моја!

- Да, желим да те видим голу. Ал на северном полу, пичка ти материна безобразна! 

Окренем се, узмем кофер, потрпам оне књиге и правац на врата. 

- Знаш шта ђевојко, ја сад идем а ти немо' случајно да с' кренула за мном!

Одлазим са својим коферчетом у сутон и мислим: јеботе нема луђег човека од мене. Одбио сам дрољу. Ко то још ради?