Не дам, не може!

Пре пар дана позвала ме је једна другарица из школе да свратим до ње, да вежбамо математику. Ја иначе, не знам математику. Тачније знам, ал' по потреби. У основној имао 5. У средњој 2. Једва. Учим је само када морам. И тако. Било ми мало чудно што ме зове да вежбамо мату, иако ја појма немам. Чудио сам се такође што није звала Воркапића, најбољег ђака у одељењу. И тако договорили смо се да ја свратим једном пре школе. У то време сам имао неки лабав ранац, који је пук'о баш кад сам крен'о код ње. И ништа, вратим се ја кући, тражим у шта да ставим књиге. Ништа под милим богом нема. Ништа осим неког старог кофера, који ко зна одакле сам ископао. Углавном, обришем ти ја коферче, убацим књиге, и правац код ње. Дош'о ја, а она сама кући. Каже, случајно су сви отишли негде. Пили сок, нешто чаврљали, а она ми се нешто загонетно смешила. 'Бем ти слона, баш сам се питао шта јој је смешно. Кад смо се мало опустили, каже она мени да одем у соби и то, а она ће сад доћи само да поспреми оно што смо закрмачили. И одем ти ја тако, отворим коферче, и повадим књиге, свеске, и све остало. Чујем врата, окренем се, кад имам шта да видим. Она ГОЛА! И то скроз! Прилази и каже како јој се свиђам, како ме је одавно гледала и да сам сад само њен. Ја је гледам, онако забезекнут, а она паф! Скочи на мене. А још како је била тежа од мене, сруши ме на кревет. Бокте, једва се некако искобељах.

- Јебем ти сунце, тиш мене гола траумират! Мрш! 

- Али душо, зар ти не желиш да ме видиш голу? Испунићу ти све жеље срце! Душице моја!

- Да, желим да те видим голу. Ал на северном полу, пичка ти материна безобразна! 

Окренем се, узмем кофер, потрпам оне књиге и правац на врата. 

- Знаш шта ђевојко, ја сад идем а ти немо' случајно да с' кренула за мном!

Одлазим са својим коферчетом у сутон и мислим: јеботе нема луђег човека од мене. Одбио сам дрољу. Ко то још ради? 

Слични текстови:

• Само се држи чврсто Прва ствар које се сећам након што сам се пробудио из коме је неки цвет у саксији, леп и обојен. Мислио сам на тренутак да је све у реду. Али није било. Цвет је био пластичан, а нуклеарни рат се заиста десио. Погледао сам к… Прочитај
• Истина ће те ослободити Па, рекао је он, опет смо овде. Онда је наступила тишина. Она је гледала у плафон, подигнутих ногу. Он је седео у фотељи. Између њих је био прљав тепих.  - Прошао је сат - рекла је и скочила са кревета. - Није. Још… Прочитај
• Пиши за мене... Само сам лежао, јео грожђе и мислио о теби. Ако би дошла само и рекла - напиши најбољи роман на свету, написао бих га. Да ми кажеш да ти напишем песму, читала би песму којом би се јако поносила... Али мацо, то је све што би… Прочитај
• Добар дан који је могао бити сјајан дан Седела је на фотељи, а ја сам стајао на клупи и сређивао полицу са књигама. Повремено бих ухватио флеш њених белих гаћица док је прекрштала ноге. Причала је нека тешка филозофска срања, типа - зашто би смртна казна требало … Прочитај
• Ма, биће све у реду Нисам био неки савршен тип... Гадан, мршав, упале груди... Ни она није била ништа посебно. Мислио сам да смо посебни због наших мозгова... Али какве везе мозгови имају са пивом? Она је само пила и пушила Честерфилд плави, а… Прочитај