Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

29. децембар 2010.

Резиденција зла: Коначни обрачун

Долазим кући, уморан. Већ је девет сати. Једем и спремам се за одлучујућу битку са њима. Правац соба, лаптоп, информације. Брдо информација. Моје очи већ почињу да и обичне ствари исписују у бинарном коду. Ето, толико дуго сам пред компјутером. Четири ујутру, уморан сам, али не и савладан. Коначно спреман за битку. Коначно. Кратки починак. Затим, "Bad boys" и поново сам у свету крволочних немани. Осам и нешто је. Брзо облачење, затим, трк на станицу. Правац Политехничка. Тамо ће се одиграти окршај. А ја, као један од главешина, морам да будем на челу мале, али одабране војске, у борби против зла. Успут окупљам верну војску. Долазимо на бојно поље испијени, али спремни и одлучни. Говор, док војска пристиже. А онда: ЈУРИИИИШ!   СЛОБОДА ИЛИ СМРТ! 
Прва победа, и славље. Морал јачи него икад. А онда поглед у даљину. Долазе. Долазе хиљаде њих. Нападамо аждаје, страшније него икад. Много крви, много суза. Војска разбијена, туга у срцу. Нас пар је завршило у заробљеништву. Муке, тешке муке. Неки су пукли, нису издржали. Сви крцну, кад-тад. 
- Признајем, све признајем. Јесте, нисам ставио тачку на крају реченице на петој страни у тријест четвртом реду. И кајем се, грдно се кајем. Оооо свемоћна немани, молим те казни ме. Молим те! 
Готово је. Привид слободе. Мало окуражење. Правац друго бојиште. Најтежа битка тек долази, а ја сам рањен, растрзан и без војске. Само пар храбрих је остало уз мене. Јуриш, ударци, крв. Опет наша крв. Маре је пао, а затим и ја. Док лежим ошамућен на хладном патосу живота, видим да су се неки извукли. Божја помоћ, провиђење или нека игра судбине? Стварно не знам,  јер ми смо пали за слободу. Можда добијем постхумни орден, шта знам. Корачам улицама одавно мртав. Причам, смејем се. Све кроз маглу видим. Долазим кући. Девет је сати. Уморан, гладан. Падам у кревет, кома. Сутрадан лагано корачам док  моје лаковане ципеле сјаје победничким сјајем. Мртвачки бело одело, црна кравата и ватрен поглед. Улазим у Политехничку и узимам своју књижицу. Недовољан (1), пише. А ја никад поноснији нисам био. Часно сам погинуо у борби против тираније. Задовољан сам јер коначно личим на човека. Ошишан, обријан, чист и блистав. Јебена школа ме је упропастила. А онда кући, чека ме Барутана. Много мисли, много догађаја, много лудила за поделити са слободним људима. Макар  док ћале не види књижицу. Збогом онлајн свете, недостајаћеш ми. До скорог виђења здраво ми остај. Aко га уопште и буде.

4 коментара:

  1. To na polugodištu? Ja sam jedno profu rekla namerno da mi zaključi keca, mrzelo me da odgovaram za dva, mislim dvojka me ne bi zadovoljila :)) Kao ocena, da ne bude nekih insinuacija :D

    ОдговориИзбриши
  2. Ах јбг. Што ниси учио на време?
    Више среће други пут ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Jungle queen, стварно си краљица. :))
    Лујо, ко још воли да учи математику?
    Нико није крив, него мрзим математику. :)

    ОдговориИзбриши
  4. поздрав свим мојим пријатељима тамо, свако ко данас чита ово сведочанство треба да слави са мном и мојом породицом јер је све почело као шала за неке људе, а други су рекли да је немогуће. Моје име је Исабелла Етхан и ја сам из Украјине, али се селим у Чикаго у САД са супругом. Срећно сам ожењен, имам двоје деце и дивну жену. Нешто страшно се десило мојој породици, остао сам без посла, а жена је напустила кућу јер нисам могао да бринем о себи и потребама. Моја породица. Она и моја деца у том тренутку. Успео сам девет година, ниједна жена неће да ме издржава да бринем о деци. Покушавам да пошаљем тестове својој жени, али она ме блокира да комуницирам са њом. Покушавам да разговарам са њеним пријатељем и породицом, али ипак знам да ми неко може помоћи и пријавио сам се тада на толико пријатеља, али они ме и даље неће звати, све док не долази веран дан који никада у животу нећу заборавити. Када сам срео свог старог пријатеља објаснио сам све своје потешкоће и он ми је рекао за сјајну особу која му помаже да добије добар посао у компанији Цоца Цола и рекао ми је да пише, али ја сам особа која никада не верује у правопис, али ја одлучио да пробам и др Алаба ме је упутио и показао ми шта да радим. У седам дана ручка чини се. Пратите сва упутства и урадите оно што је од мене тражио да урадим добро. Др Алаба је сигуран да ће све проћи како треба и моја жена ће ме поново видети након дивног посла др Алабе. Жена ме зове на непознат број и извињава ми се и рекла ми је да јој стварно недостајем и да се наша деца и моја жена враћају кући. Данас водим компанију Парагон у САД. Препоручујем вам да ако имате било каквих проблема пошаљете е-пошту на овај {дралаба3000@гмаил.цом} или ВхатсАпп преко његовог контакта испод +1(425) 477-2744 Хвала др АЛАБА. и добићете најбољи резултат. Узмите ствари здраво за готово и то ће вам одузети. Желим вам најбоље .......

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren