Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

28. децембар 2010.

Buongiorno Dio, eccomi, eccomi qui.

Корлеоне, Сицилија. Пролазим кроз маслињаке, сунце се помаља. Зора. Лежем у своју лежаљу недалеко од куће. Мирис воћа, укус вина. Ја сам богат човек. 
- Don Mitoman, mi scusi. Nero è stato ucciso. Questa mattina è stato trovato nella sua stanza è stato accoltellato 17 volte. 
- Ancora una volta, qualcuno rompe una mattina meravigliosa. Lo personalmente lo ucciderà! Dammi il succo d'arancia.
Никада мирно јутро. Увек ми га покваре. Већ 30 година нисам доживео једно мирно јутро! Нека, нема везе. Дон Митоман је увек ту. Опет неки проблеми са овом дечурлијом. Не поштују старије, то је проблем. Већ сам ја сувише матор за ово. Још само овај пут, и повлачим се. Нестаћу негде у маслињацима. Још само овај пут. 
- Dammi la pistola. Giorgio, Marco, mi segua.
Одлазим, последњи пут, да покушам да спасем фамилију. Доста ми је више крви, доста ми је свега. Седамо у ауто, баш као некада. Пролазимо кроз Палермо. Чудим се колико се град променио, процветао. Може се рећи да сам добрим делом и ја за то заслужан. Налазимо једног из банде. Клечећи на доковима, признаје све, одаје остале, све све. Нема милости. Јебига мали, погрешну си страну изабрао. Одјек једног пуцња, и јато галебова на небу. Одлазе, уплашени. Ускоро налазимо остале. Пар ликвидирано у пролазу, из машинки. Пар зацементирано. Пар заувек нестало. Поново шетам маслињацима. Зора. Сутра одлазим, повлачим се коначно. Прилази ми неки клинац са новинама. Једна брза мисао о одласку. Пар крвавих маслина, мрак.
- Buongiorno Dio, eccomi, eccomi qui. 
Колико сам људи убио. Колико сам их тек спасио.  Пар стотина убијених, за пар хиљада спашених. Ко сам ја да судим? Нико. Чујем црквена звона. Гледам масу на сахрани Дон Митомана. Многи су га волели, многи га и данас мрзе. Сваки човек умире, али није сваки живео. Гледа вас Дон Митоман, гледа. И није ми жао.  Да се стопут родим, опет бих све исто.
- Мi chiedo. Mi chiedo tante cose. Ora non importa. Lo sono morto. 

2 коментара:

  1. свака част! на дочараној радњи!
    "Прилази ми неки клинац са новинама. Једна брза мисао о одласку. Пар крвавих маслина, мрак"

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren