Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

31. децембар 2010.

Оно као честитка

Драги моји малобројни читаоци и посетиоци, 'оћу да вам напишем честитку. То је неки глобални тренд који ево и ја пратим, да се не разликујем увек од стада. Фала вам на свему. Да ми будете здрави. То вам је доста, да не претерујемо. И будите ми фини. Ех, ето...

Уљези

Данас је био још један од оних буђавих дана. Планирао сам да одем по књижицу у белом оделу, сав сређен и блистав. Али авај, ћале загубио негде бријаче, а фризерка не ради. Е да, а немам ни бело одело. Па сам морао да идем по књижицу сав никакав.Чупав, брадат, у некој гето одећи. Просто језив. И нервирао сам се због тога, поприлично. Улазим у школу,...

29. децембар 2010.

Резиденција зла: Коначни обрачун

Долазим кући, уморан. Већ је девет сати. Једем и спремам се за одлучујућу битку са њима. Правац соба, лаптоп, информације. Брдо информација. Моје очи већ почињу да и обичне ствари исписују у бинарном коду. Ето, толико дуго сам пред компјутером. Четири ујутру, уморан сам, али не и савладан. Коначно спреман за битку. Коначно. Кратки починак....

Прича о Глујку Бановачком

Глујко Бановачки је један чудан тип. Ил' је он ил' сам ја, треће нема. Углавном, поштован, вољен од свих. Како, појма немам. Био је, ваљда, матадор у Севиљи. Рођен у Београду, још као мали је развио интересовање за послове са стоком. После пар година, његов урођени...

28. децембар 2010.

Buongiorno Dio, eccomi, eccomi qui.

Корлеоне, Сицилија. Пролазим кроз маслињаке, сунце се помаља. Зора. Лежем у своју лежаљу недалеко од куће. Мирис воћа, укус вина. Ја сам богат човек.  - Don Mitoman, mi scusi. Nero è stato ucciso. Questa mattina è stato trovato nella sua stanza è stato accoltellato 17 volte.  - Ancora una volta, qualcuno rompe...

Још један дан у Митомановом животу

"Bad boys, bad boys whatcha gonna...", аларм угашен, а ја привидно будан. Мада није да има неке разлике између сна и јаве у Митомановом животу. Устајем, и к'о и увек чукнем лакат о ивицу кревета. Лева рука одузета, а мене сувише мрзи да будем бесан на себе због...

27. децембар 2010.

Све о њој

Она је успавана лепота која тражи одраз у чистоћи воде. Она је као сена, увек уз мене. Она је моја звезда водиља по мутноме небу. Она је срећа. Она је најлепша пахуља овог лудог снега. Она је срна са тужним окицама. Она је весела циганчица. Она је поветарац моје...

26. децембар 2010.

Путовање у Лас Вегас

Први мај, зора. Сунце сија, добар дан за велику зајебанцију. Идемо у Неваду на језеро Tahoe, по договору. И тако кренусмо, петорица величанствених. Добро, нисмо баш били величанствени, ал' смо били кул. Кол'ко је то могуће. Ранчеви пуни. Пиће, 'рана,...

25. децембар 2010.

Ероцке догодовштвине младог Глигорија

Hyatt regency, Miami. На тридесет и шестом спрату, млади пастув Глигорије куца на врата председничког апартмана. Врата отвара Алиса Милано у бадемантилу. После сат времена дивљања млади Глигорије излази из апартмана навлачећи своје боксерице са  Мики Маусом...

Десперадос

Вртим се међу њима. Падам, посрћем. Пуцам, падају. Осећам барут како ми пали дланове. Осећам сваки милиметар дршке ножа. Гледам одсјај крви. Не осећам бол. Време као да је стало. Мислим о њој, мислим о цвећу. Питам се како сам доспео овде. Волео сам је. Волим...

24. децембар 2010.

Рара Шимин

Рара Шимин је био један пропали Рус који је животарио у месту у ком сам био до моје треће године. Иако га се ја не сећам, чуо сам приче о њему, па ћу писати оно што знам. Дакле, Рара је био  скитница која се мотала по селу и радио је било какав посао...

23. децембар 2010.

Не дам, не може!

Пре пар дана позвала ме је једна другарица из школе да свратим до ње, да вежбамо математику. Ја иначе, не знам математику. Тачније знам, ал' по потреби. У основној имао 5. У средњој 2. Једва. Учим је само када морам. И тако. Било ми мало чудно што ме зове да вежбамо...

Проклетство украдене тоблероне

Признајем, украо сам тоблероне. И кајем се, грдно се кајем. Али, једноставно је била неодољива. Знаш, привукла ме је. Онако лепа, слатка, стоји у продавници мешовите робе и чека. Чека мене да је трошим, да је смажем. Једног дана, још док сам био клинац, указала ми се прилика да је држим, грицкам док се топи. Од тада ме мами, као сирене Одисеја....

22. децембар 2010.

Замишљен

Знаш онај осећај самоће, кад никог нема, кад си сам са собом и својим мислима? Е тада започиње борба неслућених размера. Најтежа. Човек је срећан док су други у близини. Потискује своје проблеме и решава туђе. Прича да не би мислио. Игнорише онај тихи...

20. децембар 2010.

Можда те и волим

Можда. Одлазим, јер сам глуп. Бежим, јер сам ветар. Ти јеси права, ал' ја нисам прави. Ја немам ништа осим овог затупелог мозга. Нажалост, нисам ни богат ни леп. А можда сам само саможиви гад који воли да се игра са невиним душама које су случајно допале под његов плашт слатких лажи и ситних истина. Јебено. Јебено, заиста. А ти си ту. Ока твоја...

Мртво месо слободе

Улазим у ринг. Полако, пун самопоуздања. Имам заказан меч живота, и то ни мање ни више него са њим. Слушам неке руске песме. Јаке, шуште у ушима и остају у глави. И он је ту. Мрачан, скривен, чека ме. Једно динг, и ето ме на поду. Оборен најбржим нокдауном...

19. децембар 2010.

Писмо бившој будућој

Малена, пишем ти јер ти нећеш мени да пишеш. Тужан сам од када смо изгубили сваки контакт пре 92 сата и 39 минута. Не знам зашто, али недостајеш ми. Можда зато што си једина будна цео дан и ноћ. Мислим да си вампир. Не питај ме зашто, јер ћу ти рећи. Иако...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren