О кремпити и кретенима

"Хеј Бејб."

"Хеј."

"Ш'а радиш? Како си?"

"Мислиш сад?"

"Мислим сад."

"Ево једем неку кремпитицу и нервирам се због испита."

"Ти стално једеш. И стално бринеш због испита."

"Па шта ћу..."

"Шта имаш на себи?"

"О Боже...А волео би да знаш? Хаха..."

"Наравно Бејб. Кладим се да седиш у оном огромном дуксу са косом замотаном у ону антистрес куглицу коју ми никад не даш да дирам."

"Годину дана је прошло, можда ти и дам сада."

"Шта би да ми даш? Хаха..." 

"Ништа, кад си такав кретен."

"Исти као и увек."

"Мени се чини да си како време пролази све већи кретен."

"Човек расте до двадесет и треће Бејб."

"Џабе. И даље ћу бити виша од тебе."

"Кога боле патка? Волим те Бејб."

"Још увек?"

"Па мало."

"А шта је са оним девојкама о којима стално причаш, у које си заљубљен и тако то?"

"Па заљубљен сам."

"У све њих? Колико их је било? Три, четири?"

"Три. Хеј Бејб?"

"Да?"

"Нисам заљубљен у тебе."

"Ни ја у тебе."

"Волим те Бејб."

"Ти си луд."

"Будало, треба да кажеш - волим те монструме."

"Шта да ти кажем кад те не волим?"

"Па ш'а фали, к'о да ћеш умрети."

"Умрећу."

"Е, има је једна маћа која би могла учинити да баталим ову нашу љубав, знаш? Има све."

"Па у чему је проблем?"

"Прелуда је за мене."

"Не може бити прелуда за тебе. Не постоји таква."

"Хеј Бејб?"

"Реци?"

"Ниси ми рекла шта имаш на себи?"

"О..."

"Бејб? Ш'о ћутиш Бејб? Чему то насиље? Опет. Јебем му...миша."