У сваком ћошку свемира
чучи један ја
који те сања.
Твоја умршена коса
и спокојно лице
мале грешнице
освојили су
сваки милиметар мога ума.
Лепота свемира
почива на твојим плећима,
а боја неба није иста
када ме не држиш за руку...
На мом крилу седиш
и посматраш птице.
А не знаш
да и даље имаш
оне очи луталице,
које сам на тренутак уловио
оног сунчаног дана
и замрзнуо у времену,
да би ми тај поглед
лармао душом читаву вечност.
Ти си моја Аурора,
обасјаваш ме бојама
и волиш да ћутиш,
да ми повремено понудиш колачић...
Узимам колачић,
кад већ љубав не умеш дати.
Дубина хладног свемира је
лепота твоје лепоте,
а снови не пролазе...
Никада.
Слични текстови:
Постао сам песник
Постао сам песник.
Па шта?
Проза је једна моћна ствар,
али казаљке нису довољно споре
да би je ико читао
свакога дана,
ма колики доколичар био.
Када сам схватио
да ни Бог нема времена,
помирио сам се са тим
да ј… Прочитај- Кашмирска
Четрнаест коцкица сам офарбао на папиру...
Друштво ми праве Достојевски, Ремарк и Мирјана Бобић Мојсиловић...
Јесењин, Агата Кристи и надасве Буковски...
Друштво мртвих и помало живих песника, писаца и лудака чини ово вече… Прочитај
- Окреће се
И ове године
свет је пун несрећника
и бедника који не виде
у чему греше,
већ постоје тако
умишљени и недовољни
самима себи...
Седиш на ћошку
и појави се лик који жели
да ти саопшти како га је девојка напусти… Прочитај
- Самострел
Лежим и
колено ме опасно боли,
а нека жаба ме једе изнутра...
Опасно лош песник
је опасно болестан,
моја вила са четрнаест крила
је одлетела
и
у мени не постоји ништа
за шта бих се могао ухватити
и опстати,
такав какав сам,
… Прочитај
- Из кандила уз чашу воде
Лежао сам на каучу,
свестан да нисам добар.
Устао сам у подне,
није било воде.
Нека подједнако лоша
цев је пукла
остављајући ме
покушајима
сарадње са киселом водом.
Није ишло.
Лежао сам на каучу,
у… Прочитај
0 коментара:
Постави коментар