Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

09. септембар 2012.

Поздравља вас Паја Патак

Било је то једно од оних суморних вечери које проводиш гледајући очајне емисије на каблоској и једући једну од оних инстант вечера из микроталасне, са ногама подигнутим на сточић сагледаваш ништавило опција да се у будућности нешто промени. Када сам довршио вечеру и схватио да нема више пива у фрижидеру, баталио сам и те-ве, нисам могао гледати ништа осим историјских канала, а да се прво не припремим, потапајући живце у неки алкохол. А те вечери ми се баш нису гледали историјски канали. Уместо тога сам отишао да проверим мејл и промувам се по мрачним чет собама, мислећи - можда нађем неког довољно занимљивог, па ови сулуди сати не буду узалудно бачени у ноћ. На мејлу ме је сачекала гомила глупости - флајери, флајери, рекламе проклете, осећао сам се угрожено, али, негде при дну те листе ђубрета, била је порука, нико други до моје бивше жене. И овај пут ми се подигла коса на глави, најежио сам се, угледавши прву поруку од ње, након две године. 

"Шта ли сад хоће?", питао сам се. "Можда ауто? Кућу је већ узела. А, да, и ауто исто. Она слика што је остала код мене! То је, сто посто. О, драги Боже, хоће ли ме икада пустити на миру?" Отворио сам мејл, држећи прсте преко очију, а онда сам мало прочкиљио, не желећи да ме погоде неке гадне вести попут "Драги, на основу пресуде дугујеш ми, такође, и микроталасну, твоју лошу инстант вечеру и шест хиљада радних сати, које ћеш провести рибајући моје подове. Наравно, нисам задовољна пресудом, жалићу се, то је све што добијам за сву ону љубав коју сам ти поклонила током те дуге четири године?!" Почео сам да читам, у једном тренутку склонивши руку са лица, да боље видим. На крају сам си, у неверици, опалио освешћујући шамар, и шизофреним нападом смеха јечао неколико минута. Моја бивша жена ме је звала на венчање са, узгред, мојим некадашњим шефом и пријатељем. 

Била је најгора супруга икад. Очајна у свим белосветским активностима, добра само у кревету. Мислим да јој је узор била Клеопатра, та битанга, упропастила је једну империју, ни осврнула се није... А мене је, по узору на купачицу у млеку, моја бивша жена, уништила, оробила и оставила, без имало кајања. За све су криви моји историјски канали, кажем вам ја. Не би она, никад, ни чула за Клеопатру да није њих.

Навукао сам одело, једино које сам имао, са флеком од кафе на црним панталонама (није се примећивала много), и отишао на венчање, да видим шта има ново, поред тога да су се моја бивша жена и мој бивши шеф спанђали. 

На венчању, класика, све раскошно и фино, умало да ме не пусте унутра, али имао сам позивницу и личну карту, возачку, чак и слику са венчања, од пре седам година. Очекивао сам и детаљан претрес, па сам обукао гаће са Пајом Патком. Шта ћу када сам један од оних филмских сумњиваца, које увек проверавају и претресају. Није да носим турбан или тако нешто. Једноставно, имам ту сумњиву фацу. Попут Кума. С тим што су њега морали свуда да пусте.

Узео сам пиће и задржао конобара, искапио пиће и узео још једно, па онда продужио даље, да спопадам средњовечне даме у хаљинама са изрезима до дупета и великим деколтеима, жељне да покажу како одолевају зубу времена. Можда нисам време, али бих могао бацити нешто под зуб, мислио сам. Пришао сам једној, поприлично сјајној плавуши, смешкала се, видело се да јој гори под ногама, да јој треба мушкарац, јер је већ превалила четрдесету, а није имала никог да јој обезбеди две најбитније ствари на свету - новац и секс. Схватио сам да су то најбитније ствари икад тек када ме је млада, иначе моја друга жена, напустила. У међувремену, кум је наздрављао, сви су се кикотали, а онда је завладао моменат тишине, и млада ме је позвала да одржим здравицу. Човече, чак ни на сопственом венчању није престајала да ми загорчава живот. Био сам очајан у здравицама, и у свим јавним наступима, мој живот је био јавни наступ и све што имам да кажем говорио сам без устезања, па ми је било тешко изаћи из рутине, и рећи неке усиљене речи, пред хиљаду људи.

Рекох: "Лепи сте ми, нарочито ти драга, видим да и даље посипаш тону шљокица по себи... Пази се ортак, тровање тешким металима ти ноћас не гине", сви су се смејали, ја сам се смејао, "Груди су ти и даље поприлично чврсте, чак и након четири године нашег брака, што је за сваку похвалу. Знаш и сама колико сам волео да их гњавим. А ти момчино, јеси коју годину старији од ње, али добро се држиш, то је оно најважније. Што се тиче куме, куму приводим кући, јер је пијана к'о гузица и треба јој мушкарац у животу. Иначе, поклон од мене, за вас, је она божанствена слика која је стајала у ходнику, а коју би ми сигурно захтевала, чим би пронашла неки леп, бели зид у вашој новој вили на обали мора. Није да сам завидан, али када сте голи и препланули, кога боле курац за уметност?"

И док су ме четири битанге у црним оделима скидале са столице, моја бивша жена је најављивала пету тужбу, а кума је трчала за мном, пијана, љубећи ме, док су ме износили напоље, у гаћама, са којих је поздрављао Паја Патак. 

4 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren