Не постоји довољно добар дан, месец или година, да не бих желео да прође... Добар дан је готов дан, када лежиш и ништа се не дешава, осим што те помало убија помисао да ћеш сутра устати у шест часова, умити се, обријати и опрати зубе, и тако, свестан, улетети у нови дан. И тако, са свим компасима, мапама и ветроказима, ти си изгубљен. Био си изгубљен још оног дана када си се родио. А након што си се родио - нема назад. Идеш само, срљаш, ка крају дуге. А на крају, нема ћупа. Нема ни дуге. То ти балавиш док нека музика свира, а шест часова изјутра се ближи...
Слични текстови:
У канџама капитализма
Данас сам примио плату толико високу да се од ње не могу напити у кафани три вечери за редом... Плата за месец дана депресије у мрачном магацину, са повременим неонским осветљењем и радиом који или шишти или пушта кинеску м… Прочитај- Митоман поново јаше (луду кобилу звану уметнос')
Знаш, нисам баш одавно сео овако, пустио неку музику и откуцао пар редова нечега... Не памтим кад сам написао последњу причу. Песме су ми биле умируће. Али, ето, и то је прошло. Митоман се вратио са годишњег (малтене па бук… Прочитај
- О фузији тешких мислилаца
Имам неке мисли великана... И имам много мисли обичњака. Неке сулуде идеје. Јебеш га...
Знаш, ја могу све када ме неко посматра. Сваку идеју могу да реализујем. Сваки подвиг. Да учиним нешто што сматрам да треба уч… Прочитај
- Митомане, терај се...
Размишљам ја сад - реко' - отворићу нови блог! Па седим. Именујем га. Нешто као - Распутинове ми браде. Јест, звучи сулудо. А ја сав узбуђен, као клинац. Као, отварам блог. Све испочетка. И онда седнем, јебеш га, запитам се… Прочитај
- Распутинове ми браде
Одувек сам сањао жену која ће ме дочекати раширених ногу... Не курву, већ моју жену, жену која ће ми шапнути нешто безобразно док стојим на каси са две кесе и новчаником... Жену која ће ме желети, онако крвнички, иако и нис… Прочитај
0 коментара:
Постави коментар