Спавај

Не постоји довољно добар дан, месец или година, да не бих желео да прође... Добар дан је готов дан, када лежиш и ништа се не дешава, осим што те помало убија помисао да ћеш сутра устати у шест часова, умити се, обријати и опрати зубе, и тако, свестан, улетети у нови дан. И тако, са свим компасима, мапама и ветроказима, ти си изгубљен. Био си изгубљен још оног дана када си се родио. А након што си се родио - нема назад. Идеш само, срљаш, ка крају дуге. А на крају, нема ћупа. Нема ни дуге. То ти балавиш док нека музика свира, а шест часова изјутра се ближи...