Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

09. јул 2015.

О мом приватном психијатру

Вече је и ја сам сам... 

И тако желим да загрлим мачку,
не неку мачку него моју мачку,
и да можемо да разговарамо. 

О свемиру. 
О књигама.
О смрти.
О сексу.
О послу.
О лепоти живљења.

Тако ми је потребан неко ко ме неће гледати као будалу или лудака.

Неко ко ће разумети.
Да дође и да ме загрли
ако је свет сјебано место за мене тог дана. 

Да могу искрено да јој одговорим
када ме пита - о чему размишљаш?
- О ванземаљцима. Да ли и они имају Бога?
Да почнемо одатле.

И да ми пружи изванредно
аргументовану расправу
о свемиру и Богу и животу
док седимо и вечерамо,
ето, тек тако...

Можда је сувише себично очекивати 
толико много од само једне особе. 

Али би било такво срање имати све то 
у више особа. 
Разочарење.

Желим да могу да разговарам
са неким ко ме разуме. 
Не са другаром.
Већ са женом.
Са женом могу да се грлим и креснем
након што поразговарамо.
Или у току разговора.

Са другаром би то било већ геј. 
Другови су за цео живот,
али постоји само један оправдан разлог
да се грлите док разговарате,
а то је онај тренутак
када седите у кафани
и ти плачеш јер те је вереница
оставила и отишла да јебе другог. 
Тада је океј да се грлиш, и то много, са другаром.
Све остало је дискутабилно.
За све остало мораш да будеш мушко и издржиш.

Желим да запалим свет
и да га претворим у једно фино и уредно место,
али ми фали мало ветра у леђа. 

Лежим и помало сам сам...
Један мој другар каже да смо сви болесни,
али нам није ништа...
И да треба да од првих сталних прихода одвојимо за психића...
Јер нисмо здрави,
ми овде,
мученици 
са раком грла
и скупим продавницама
и малим пензијама
и тонама керова луталица,
и заиста сматрамо да је све у најбољем реду...

Желим приватног, најбољег психијатра, психолога,
шта год,
кога паре не могу да купе.
Само љубав и оданост...
Можда звучи глупо,
оно, 
имам двадесет и кусур година,
а причам о љубави као да је стварна
и да постоји...

Али она стварно постоји...
И мој приватни психијатар је тамо негде...
И не брините, 
када се појави,
знаћете.

Свет ће горети,
а ја ћу бити тип који га је запалио.

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren