Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

24. јул 2015.

Јебено време, иде пребрзо

Дани су пуни црне тишине
иако је наизглед све у реду. 

Немам времена за размишљање.
А тако желим. 

Желим да размислим о свему што се издешавало.
Желим да средим главу,
да ми не искачу насумичне мисли у сред решавање неких других, 
тренутно битнијих питања. 

Сјебан сам. 
У недељу ће све бити готово. 
Али то не значи ништа.
Од понедељка почиње нека друга прича. 
И опет немам времена. 

Јеботе, 
да ли је могуће да неко толико нема времена?

Сад ми пред очи долазе студенски дани.
Брате, пре само годину дана
сам седео у кафићу,
по цео дан,
безбрижан,
сви су нас знали горе,
и време није играло никакву улогу уопште...

Имао предавања или не,
сваког дана сам био око девет или десет на факултету.
Ако не бих срео никог познатог,
седео бих испред. 
Понекад сатима. 
Али увек би наишао неко. 
И онда бисмо отишли на кафу. 
Па би се неко други јавио.
Завршио бих на другом крају града. 
Па бих се вратио да читам књигу на неком предавању. 
Онда бих отишао кући,
у предграђе,
на ручак.

Како је студирање било добро. 
Јебено најбоље. 
Прва година ми је била најбоља. 
Јутро.
Нас троје или четворо седимо и пијемо кафу. 
Скоро сви носе нешто од синоћ. 
Мој дукс мирише на пороке.
Ни остали нису бољи. 
Не видимо на очи,
али ту смо,
срећнији него икад,
причамо шта се издешавало коме.

Неко је кресао на Калемегдану на минус 4. 
Неко је трчао го по Славији. 
Неко је пијан заскочио особље за шанком.

И тако скоро сваког дана. 
Ствари су се дешавале. 
После су се ствари смириле. 
Јебига,
сви смо завршили у неким дугим везама.
Нисам сигуран да ли је то била добра или лоша ствар за све нас.

Али живот је тада био до јаја. 
То је сигурно.
Биће и сад,
чим ухватим мало времена. 
Јебено време,
иде пребрзо.

Слични текстови:

  • Шта ја мислим о Балкану Овај Балкан је невиђено срање. Прво да почнемо са дефиницијом Балкана:  Balkan Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od st… Прочитај
  • О мом приватном психијатру Вече је и ја сам сам...  И тако желим да загрлим мачку, не неку мачку него моју мачку, и да можемо да разговарамо.  О свемиру.  О књигама. О смрти. О сексу. О послу. О лепоти живљења. Тако ми … Прочитај
  • Савети младим и старим блогерима, од срца срцу Седим и доручкујем месни нарезак са много јаким чилијем и поред физичког бола осећам и психичку нелагоду. До јутрос нисам знао да постоји на стотине група - "Ми блогери", "Најбољи блогери света", "Убедљиво најбољи блогери р… Прочитај
  • Зашто је чудно што не пљачкам пумпе Седим, слушам Паваротија, какав је то брадоња био... Некако, ако бих бирао саундтрак за мој живот, узео бих њега, да ствари увек буду узвишене. Када ходам. Када приносим чашу устима. Чак и када седим на вц шољи. Увек. Узвиш… Прочитај
  • О демократском робовласништву Ходам, стојим, гледам... Овде, данас, скоро сви су робови. Ја робујем црнкињи која и даље верује да је земља равна. Ти робујеш у Максију. Он робује у фабрици фолија. Сви. А тако су сви пуни речи против заставе конфедерац… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren