Шта ја мислим о Балкану

Овај Балкан је невиђено срање. Прво да почнемо са дефиницијом Балкана: 

Balkan

Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.                 http://vukajlija.com/balkan/166622 

Дакле, ово је најбоља дефиниција Балкана у скоријој историји. Овај народ који овде живи нема паметнија посла, па се лема до бесвести. Иначе не волим да пишем овде о политици, држим је ван овог блога, не желим да га скрнавим, али ова прича о Сребреници се измакла контроли. Неко мора да каже како ствари објективно стоје. Ја јесам Србин, али немам урођену мржњу према човеку, дакле, ако си ти Хрват, Муслиман или Циган црни, ако нећеш за мојим столом просипати приче у којима су твоји добри момци, а моји лоши, врло радо ћу попити са тобом пиће. Сви смо ми исти и врло мало се разликујемо, где год да одеш на овом нашем несрећном Балкану.  

Био је рат. Моји, и ја с њима, су у Србију дошли са две путничке торбе. Живели смо у кући у којој је израсло дрво (у тако је добром стању била). Свашта смо прошли. Али ја и даље не кривим обичног човека, Хрвата, за то. Као што не кривим обичног човека, Муслимана, што ми је стари двапут рањен. Тако ти је то у рату. Али да ли је заиста могуће да су сви тако слепи? Да ли су заиста искључиво Срби олош, геноцидан народ, а сви остали немају мрље на свом образу? Ако сви Западни медији тако говоре, да ли то значи да је то истина? 

Ја одбијам да поверујем у то да су толике масе народа толики слепци. Пљују Путина, јер уводи цензуре и којешта. На Западу влада демократија и то је сјајно. Ево ти примера за размишљање:

Сценарио један: Ти си овца. И дође велики вођа и каже - Овцо, имаш да живиш унутар ове ограде иначе си најебала. И ти живиш и мислиш како је зао велики вођа.

Сценарио два: Ти си овца. И дође ти велики демократски председник и каже - Овцо, цео свет је твој, свуда је зелена трава, живи како хоћеш. Ти пресрећна овчица, трчкараш, али онда видиш велики плакат - "ОВЦА УМРЛА ЈЕР ЈЕ ОТИШЛА ДАЛЕКО ОД КУЋЕ." Мислиш, у јеботе, страшно. Идеш даље, кад оно видиш новине, у новинама кажу - "ОВДЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ МЕСТО ЗА ЖИВОТ, НЕ ИЋИ ДАЉЕ. ИЗА СУСЕДНОГ БРДА ВУКОВИ УБИЦЕ." И ти останеш ту да живиш заувек, верујући у слободу избора. А живиш као овца из сценариа један, само што ни не знаш то. 

Да ли је заиста реално да се Сребреница гура, упркос свему, не преко Савета Уједињених Нација, него преко Америчког Конгреса и свих Западних медија? Нико не пориче почињене злочине. Али дајте бре, сви остали народи Балкана, признајте и ви наше жртве! У Сребреницу дође 80 највиших државника, у Братунац нико. Олуја је била одбрамбена акција! Јесте, сами смо се одселили у сред ноћи, није било времена ни мртви да се сахране. Сви они који су почини злочине над Србима се славе као хероји, а сви Српски "злочинци" (не улазим у то ко је крив, а ко не) су изручени и осуђени. Да ли вам то говори нешто?

Муслиман и Хрват увек може овде да пије кафу. Србин у Хрватској и деловима БиХ - тешко. Мој главни проблем је тај однос јебани - Србин је крив, а ми баш ни за шта нисмо. Ма ни влас с главе није ником скинута. И сви као да заборављају да у рату нема невиних. У рату се убија и никако не може бити само једна страна крива за све, а да то није политичка одлука неких већих играча. И будала то види. 

Када би политичке вође престале да пале народ како су они други криви за све њихове недаће, и почели да мисле о томе како да запосле и оживе мртве градове, можда би нам било боље. Овако, скапавамо од глади, али се и даље жестоко међусобно мрзимо. Да ли ће младом Муслиману бити боље ако оде и закоље стотину Срба? Да ли ће младом Хрвату бити боље ако оде и закоље пет хиљада Срба? Да ли ико мисли да је реално да шест милиона Срба може нестати преко ноћи одавде? Не можете нас све побити, као што ни ми не можемо вас, а то значи само једно - морамо наћи начин да живимо заједно. Можда би добар почетак био када би лепо отворили карте на сто и рекли - јесте, у рату је наша страна урадила ово, а ваша је ово. Да се сви злочини подједнако осуде, а не да један живот вреди више, само зато што Запад каже тако. И да се не криви обичан народ, који није имао везе са тим. Ја нисам ни био рођен када се десио Братунац. Имао сам три године када се десила Сребреница. Како ја могу бити за то крив, само зато што сам Србин?! 

Гледајмо напред, а не назад. И клинци су нам ретардирани, одгојени од стране ретардираних родитеља. Клинац Србин мисли да ће помоћи Србији и Србима ако оде на Интернет и напише - "Нож, жица, Сребреница!" Клинац Хрват и клинац Муслиман мисле, такође, да ће учинити велику ствар ако напишу - "Србе на врбе" или "Убиј, закољи да Србин не постоји!" И то води у недоглед. И нико не гледа ствари реално. Политичари су нам ретардирани и врло лако би могли да нас одведу у нови рат. Клинци су нам ретардирани и врло лако би могли да пођу у тај рат. И само се гледа у туђе двориште и мрзи комшија, а то што нам је цркла и крава и коза, то нема везе, биће боље ако и њима поцркају. Јесте, наравно. Живео Балкан! Мало су нас бомбардовали колики смо пацијенти. Треба још једном, али све колективно, и мало темељније.

Срдачно,

ваш Митоман

Слични текстови:

• О псима и ветру и љубави која ће ме убити једног дана Не постоји ништа што ме може смирити више од лежања у мом кревету. Све црвене и жуте и црне и браон жене са морских обала не могу учинити да се осећам овако мирно као сада. Коначно у свом кревету. Коначно, сав онај шлајм ко… Прочитај
• Посрнуће данашњег друштва и друге зајебанције које нисам спреман да прихватим Шедим ође на мору и баш је љепо. Међутим, не могу да верујем да је све овако морално искварено. Сви хоће да те зајебу. А огромној већини девојка је битније каква кола возиш и где седиш у клубу (седиш, не стојиш) него какав … Прочитај
• О другу Месецу и друговима животињским Малопре сам схватио да је вечерас плави месец. А пошто ја баш волим месец и комплетан свемир уопште, није ми било мрско да устанем из кревета, навучем неки шорц и изађем на терасу. Морам, чак и овако касно има комшиница кој… Прочитај
• Јебено време, иде пребрзо Дани су пуни црне тишине иако је наизглед све у реду.  Немам времена за размишљање. А тако желим.  Желим да размислим о свему што се издешавало. Желим да средим главу, да ми не искачу насумичне мисли у сре… Прочитај
• Пројекат - најбољи могући ја Ова година иде баш добро, за сад. Не бих сада да сумирам успехе, још је рано. То ћемо размотрити у јануару. Али ми се недавно искристалисала једна идеја која ми се већ дуго времена провлачи кроз мисли, а ја никако да је ухв… Прочитај